U Srbiji je sve popularnije izgajanje biljke za koju važi da donosi brzu zaradu od čak 50.000 evra.
Nedavno su se pojavile i prve plantaže ovog drveta, gde su se proizvođači ozbiljno posvetili uzgajanju, kažu upućeni.
Naime, reč je o brzorastućem drvetu koje se zove paulovnija, a uzgajivača najviše ima u Šumadiji, naročito okolini Kragujevca.
Milorad Cvetović iz Kruševca, koji ima plantažu ove biljke, kaže da zarada može da bude ozbiljna, dok početna ulaganja nisu velika. Prema njegovim rečima, u posao ušao je zato što je čuo da je potražnja za ovim drvetom u svetu velika, a da ga u Srbiji nema u dovoljnoj meri.
"Od uzgajanja ovog brzorastućeg drveta poreklom iz Kine može lepo da se živi. Jedan hektar, za četiri godine može da donese zaradu i do 50.000 evra. Kasnije je to i više, kada dovoljno poraste da može da se koristi za druge namene, osim ogreva. Početna ulaganja su mala, a možete zaraditi do 25 puta za nekih sedam godina kada drvo može dostigne obim da se prodaje kao oblovina", kaže Milorad.
On objašnjava da je retka pojava da se od neke vrste drveta koje nije odranije prisutno na našem tržištu sada prave plantaže, ali da je to postao slučaj sa paulovnijom.
"Sadnice su mi stigle od drugih uzgajivača koji se bave i rasađivanjem paulovnije. Ranije ih nije bilo u Srbiji ali su se sada proširili. Drvo može da se sadi na njivama najviše do 1.200 metara nadmorske visine, tokom cele godine. Može da se seče najmanje deset puta i da opet naraste stablo. Za samo deceniju dostigne visinu od 18 metara", objašnjava Milorad.
Ipak, jedna od mana jeste što na zaradu treba sačekati minimum četiri godine.
Drvo se otkupljuje za najrazličitije namene, od ogreva do proizvodnje drvenih predmeta.
"Ovo drvo najviše se koristi za ogrev i biomasu, jer je kalorijska vrednost kubika paulovnije ravna jednom kubiku mrkog uglja. Prodaje se i za tehničku građu za nameštaj, brodove i jahte, muzičke instrumente i druge predmete. Lišće se koristi kao stočna hrana, a od biljne mase se pravi pelet, tako da je drvo potpuno iskorišćeno", kaže on.
Glavna prednost ovog drveta u odnosu na hrast, jeste brzina kojom raste. To, naravno, ubrzava i zaradu, kaže Milorad.
"Zarada od paulovnije je sigurna, ali svakako zavisi i od budućeg tržišta. Paulovnija se ubraja u grupu komercijalnih šuma, koje rastu brzo, mnogo pre tradicionalnih hrastova i bukvi. Za kubni metar bukove građe potrebno je 50 do 60 godina, dok je kubik paulovnije spreman već posle osam do deset godina", kaže sagovornik.
(Kurir.rs/ Mondo)
NE PROPUSTITE
NE PROPUSTITE
