Setimo se perioda kada je krenula pandemija - dadilje i čistačice bile su u grupi koja je "prva na udaru" za otkaz ili manjak radnog angažmana, zbog izbegavanja fizičkog kontakta i specifične vrste posla.
Ali, kako se situacija smirivala, tako je došlo do preokreta. Vremenom je pojačana higijena sve više dobijala na značaju, a ljudi su radije angažovali profesionalce u te svrhe, bilo za lične potrebe ili održavanje poslovnih prostora. Neki su, zapravo, sve vreme odlazili na posao, a mnogi su krajem 2020. i od 2021. ponovo bili u "starom režimu rada".
Prirodno, javila se potreba za ponovnim angažovanjem čistačica, i to toliko da ih sada čak i nema dovoljno na domaćem tržištu. Naime, mnoge su bukirane nedeljama, pa čak i mesecima unapred, a ima i onih koje imaju svoje stalne klijente i ne primaju nove, piše Telegraf Biznis.
Slično kao i sa majstorima koji su deficitirani, a čije su cene usluga takođe vremenom rasle. Danas je situacija takva da neke čistačice sat vremena rada naplaćuju 600 dinara, iako je prosek i dalje 300-350 dinara.
Cena ove vrste usluge skočila je iz najmanje tri razloga: rizik od zaražavanja, prevelika potražnja, i nedostatak radne snage. Pritom, mnogi danas traže čistačice preko preporuke, zbog loših iskustava iz prošlosti, ili zato što agencije uzimaju veliki procenat.
Iako vam angažovanje čistačice, možda, u neku ruku deluje banalno, iskustva žena govore suprotno.
"Navikla sam bila na čistačicu koja sada, usled godina i hronične bolesti, više ne može da radi. Žena je, inače, bila u penziji, a radila je pedantno, brzo, detaljno. Nisam morala mnogo da joj objašnjavam, sve je znala šta treba. Ne znači mi čistačica koja non-stop zapitkuje šta i kako treba, a na kraju mi ne sredi ni pola kuće za šest sati", priča nam N. M. iz Beograda.
Vreme za razbijanje predrasuda
Ako već do sada nismo osporili neke stereotipe, možda je sada momenat za to, posebno ako uspešnost nekog posla/struke - merimo zaradom. Iskustvo jednog našeg čitaoca je da je jedva našao slobodnu čistačicu, i to za satnicu od 600 dinara. Ako radi prosečno radno vreme u toku dana, od osam sati, to znači da je njena dnevnica 4.800 dinara.
NE PROPUSTITE
To je, svakako, bruto zarada, te treba imati u vidu da one koje rade samostalno, ako prave planove za budućnost i uplaćuju osiguranje, određenu svotu novca izdvajaju i u te svrhe. Ali, nevezano za to, napredak je edvidentan. Za 22 radna dana, čistačica koja naplaćuje 600 dinara po satu - a takvih ima i angažovane su - mesečno može da uzme 105.600 dinara, ako radi 40 sati nedeljno.
Pritom, mnoge od njih rade devet do 10 sati, čak šest dana nedeljno. Često se dešava i da su angažovane od strane nekoliko porodica. Istovremeno, kako ovaj posao biva sve traženiji, ali i plaćeniji, možda je vreme i da se "oslobodimo" nekih predrasuda koje ga prate.
Sama reč "čistačica" u ljudima stvara negativnu konotaciju, kao posao koji nije "za hvaljenje", što je ne samo nekorektno, već i apsolutno pogrešno. Amerikanci, recimo, koriste izraz "cleaning lady" (dama koja čisti), a sva je prilika da bi ova struka, možda, imala i više radne snage - da je više respektovana u društvu.
Štaviše, mnoge naše žene odlaze u inostranstvo u potrazi za "boljim životom", radeći upravo ovakav tip posla.
(Kurir.rs/Telegraf Biznis)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
