BEOGRAD - Tokom poslednje tri godine tržište nepokretnosti doživelo je ekspanziju i najveći rast još od 2008. godine a poslednji podaci Rebuličkog geodetskog zavoda za 2021. godinu govore da su cene poljoprivrednog zemljišta u stalnom porastu.
NE PROPUSTITE
Najskuplje zemljište je svakako i ono najplodnije a nalazi se u Vojvodini gde u regionu južne Bačke za hektar treba izdvojiti i do 28.000 evra pa čak i više u izuzetnim slučajevima kada je zemljište u blizini nekih infrastrukturnih objekata.
U Republičkom geodetskom zavodu kažu da oranice najviše vrede u Južnobačkom okrugu gde se cene kreću od 8.500 do 27.900 evra po hektaru. Najjeftinije su u južnoj i istočnoj Srbiji gde hektar košta od 3.450 do 14.800 evra i na severu Banata i Bačke gde se cene kreću od 3.000 do 19.950 evra.
NE PROPUSTITE
U Beogradskom regionu hektar zemljišta vredi od 10.000 do 22.650 evra, a u Sremskom okrugu od 8.500 evra do 21.400. Zanimljivo je da se trgovina obavljala gotovinom u 99 odsto slučajeva, objavio je Blic.
Vlasnik jedne novosadske agencije za promet nekretninama potvrdio je da je primetan trend povećanja cene zemljišta ali i potražnje pogotovo u okolini većih gradova.
- Suština je da nema puno zemlje na tržištu, posebno kada govorimo o velikim parcelama. U jednom momentu dosta je na cenu uticala restitucija, kako se koja zemlja vrati obično se odmah pojavi i na tržištu, jer ti naslednici koji su je dobili nazad većinom se ne bave zemljoradnjom. Međutim, većina zemlje u postupku restitucije je vraćena, ostaje novčana nadoknada. Cene sigurno neće padati, mogu samo ići gore – smatra naš sagovornik.
NE PROPUSTITE
Prema raspoloživim podacima u Srbiji ima nešto više od pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta od čega se trenutno koristi oko 3,3 miliona hektara. Raste procenat zemljišta koji se koristi a posledično se smanjuju i površine poljoprivrednog zemljišta koje se ne koristi. Slična situacija je i u svetu, što dovodi i do povećanja cene poljoprivrednog zemljišta i u drugim zemljama.
- Pojavljuje se sve veći broj novoosnovanih preduzeća (startup) koji počinju sa prizvodnjom visoko kvalitetne hrane, koja se popularno zove domaća (home made) ili organska hrana (organic food). Velika poljoprivredna i prehrambena preduzeća takođe ukrupnjavaju svoje posede zbog povećanja proizvodnje, smanjenja troškova i boljeg iskorišćavanja kapaciteta.
NE PROPUSTITE
Finansijski investitori ulažu iz spekulativnih razloga jer se zarada ostvaruje od prihoda od prodaje proizvedenih poljoprivrednih proizvoda, zakupa i naravno od rasta cene samo poljoprivrednog zemljišta. Svakako, najbolje je pare uložiti u neki biznis a ko nema smisla za to uvek mu ostaju nekretnine, pogotovo poljoprivredno ili građevinsko zemljište na kome mogu jednog dana da ukrupne svoj kapital a ne da pare drže u slamarici ili u trezoru – ističe stručnjak za promet nekretninama.
On kaže da se u Vojvodini po proseku cena najviše vrednuju oranice na potezu prema Čeneju, Bečeju i Srbobranu te da većina mesta oko Novog Sada imaju svoje veleposednike koji otkupljuju zemlju čim čuju da neko želi da je proda, pa dobar deo njiva ni ne stigne do agencija koje posreduju u trgovini.
Vojislav Stanković agroekonomski analitičar kaže za Blic da cene zemljišta imaju trend rasta ne samo kod nas nego u čitavom svetu.
- To je i dokaz inflacije i veoma značajnih profita koju poljoprivreda može da ostvari sa aktualnim cenama. Pored svih muka, izvoz u poljoprivredi će nam ove godine biti preko 5 milijardi dolara! Cene zemljišta su sve veće i sve manji broj ljudi može da ih kupi. Bačka je specifična jer je najveći deo prerađivačke i prehrambene industrije lociran tu i primarni proizvođači nemaju velike troškove transporta. Veća je i kupovna moć tržišta i sve to diktira cenu. Ne samo naši ljudi koji dobro zarađuju u inostranstvu nego i sloj onih koji u Srbiji imaju ogromne plate i mogućnost da ulože u nekretnine, odnosno zemljište – rekao je Stanković.
Kako dodaje, uvek se isplati ulagati u obradivu zemlju, ali promet nije velik koliko bi mogao biti, delom i zbog tradicije, jer se naši ljudi teško odriču svojih njiva.
- Zemlja našeg seljaka nikad nije izdala i ljudi, pogotovo iz Šumadije, centralne, istočne i južne Srbije neće da prodaju svoje njive iako im ne trebaju. Prođite selima noću, nema upaljenog svetla, svi su u inostansvu i rade, ali zemlju ne daju. Ili je u arendi ili stoji neobrađena. Zemljište je garancija da će se sačuvati kapital porodice i to se prenosi sa kolena na koleno – nastavio je Stanković.
Kurir.rs/Blic
NE PROPUSTITE
