Nakon što je Narodna banka Srbije povećala referentnu kamatnu stopu na 1,5 odsto, mnogi građani ostali su zbunjeni i uplašeni, posebno oni koji su već u kreditima, ali i oni koji bi tek da uzmu pozajmicu od banke.
U Srbiji je gotovo 90 odsto kredita sa promenljivom kamatnom stopom, pa su se zato mnogi zabrinuli zbog najave da će banke svoje kamate usklađivati s kretanjem referentne kamatne stope NBS i tako poskupeti pre svega dinarske kredite.
Dušan Uzelac, finansijski savetnik s portala Kamatica, za Kurir kaže da će skoka kamata na kredite biti, ali da one neće biti drastične i da oni koji bi da podignu kredit ne moraju da strahuju ako im životni standard omogućava da taj novac vrate.
- Primera radi, neko ko ima ratu za kredit 250 evra imaće rast od pet evra. Različiti iznosi kredita nose različite varijacije, koje neće biti drastične. Onaj ko ima kredit, mora da plati ratu - kaže on.
Rat u Ukrajini izazvao je velike potrese na globalnom nivou. Svetska ekonomija je u velikom problemu, porast cene nafte otežava život i u najbogatijim državama, u mnogim evropskim zemljama je zabeležena nestašica pojedinih proizvoda. Cela ta slika se neminovno mora u nekom obliku odslikati i na Srbiju. Ali ne treba previše da se brinemo.
- Pred nama je uticaj inflacije koji neće biti neprimetan kao dosad. Primetna poskupljenja biće pritisak na budžet građana, ali kada novac poskupi, poskupeće i cena rada. Moraćemo da prepakujemo svoje potrošačke navike - kaže Uzelac i dodaje da se ništa neće desiti preko noći, pa ni rast kamata, na šta će naše tržište odreagovati za tri do šest meseci.
- Moramo biti mudri i hranu koju imamo razmeniti za ono što nam treba. Skočile su cene nekih energenata i smanjena je dostupnost gasa i nafte, ali zato mi imamo mnogo više hrane nego što trošimo. Već se zna da će cena hrane rasti i da Ukrajina nije zasejala ono što treba, kao i da nam 70 odsto uljarica stiže iz Rusije i Ukrajine.
Sagledavajući celokupnu situaciju u svetu, oni koji bi sada da uzimaju kredite, keš ili stambeni, treba da budu mudri pre potpisivanja ugovora, jer je kredit, kaže Uzelac, "dobar sluga, ali loš gospodar".
- S kreditom je kao sa motornom testerom. Ako umete s njom, iseći ćete drva, napraviti nešto. Ako ne umete - povredićete se. Tako je s pozajmicom. Morate da znate posledice uzimanja kredita pre njegovog podizanja. Kredit se uzima tako da vam rata bude onolika koliko vam na kraju meseca ostaje novca, a može da iziskuje i neka odricanja. Nije sad ništa strašnije vreme za podizanje kredita nego prethodnih godina, ali svako mora da zna svoje mogućnosti - stabilnost radnog mesta, plate i druge bitne faktore - kaže on.
Mahmud Bušatlija
Uzmite onoliko koliko možete da vratite
S tim je saglasan i ekonomista Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja. - Svako ko se zadužuje, neka to radi u okvirima onoga što može da se vraća, a da mu ne ugrožava normalan život - kaže Bušatlija za Kurir i potvrđuje da će skok kamatnih stopa biti minimalan za one koji imaju kredite promenljivih kamatnih stopa: - Povećanja neće biti znatna, a sve se čini da se priguši inflacija.
Aleksandar Stevanović, ekonomista, mišljenja je da je čak i stan na kredit bolja opcija od toga da se štedi za njega.
- Rast cena nekretnina brži je od rasta plata u poslednje dve decenije pa je zato bolje uzeti kredit za stan. I kredit za letovanje je dobar plan ako se uzme na kartice na šest rata po pet odsto ili, još bolje, ako nešto može i bez toga.
Suzana Trajković
NE PROPUSTITE
