Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je juče da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od tri odsto. Ovo je reakcija na pojačane inflatorne pritiske.
Ova vest posebno interesuje one koji su podigli dinarske kredite sa periodom otplate od nekoliko godina, odnosno one koji nameravaju da uzmu zajam. Na primer, građani koji su dobili pozajmicu od banke od 200.000 dinara, što je najčešća suma keš kredita koja se uzima u Srbiji za, recimo, letovanje ili opremanje dece za školu, sa kamatnom stopom banke od osam odsto, sada će plaćati malo veću kamatu. Koliko veću, odluka je na banci.
Ko ima takav kredit na 36 meseci, njemu rata može da poraste od 1,5 do čak pet odsto.
E sad, ako banka poveća kamatu za 1,5 odsto, mesečna rata će umesto 6.240 biti 6.370 dinara. Ako pak banka poveća kamatnu stopu za pet odsto, što bi u ovom primeru iznosilo rast sa osam na 13 odsto, a taj scenario takođe je realan, rata će biti 6.670 dinara, što je za 430 dinara više od trenutne.
S druge strane, ima i onih građana koji su uzimali pozajmicu, na primer, od milion dinara kako bi kupili automobil ili renovirali stan. Oni će rast da osete poprilično.
Tako, na primer, neko ko je uzeo keš kredit od milion dinara na 36 meseci, sa osam odsto kamate, može mesečno banci da daje i do dve hiljade dinara više. Stoga, ako je rata za milionski kredit uzet na tri godine 31.200 dinara, i ako banka kamatnu stopu sa osam odsto podigne na 9,5 odsto, rata će biti 32.000 dinara. Ako se pak banka odluči da ratu podigne za čak pet odsto, nova rata kredita bila bi 33.350 dinara mesečno. To je čak 2.150 dinara više nego prethodnih meseci.
Ukoliko NBS podiže referentnu kamatnu stopu, ona direktno podiže stope na kredite. Banke ih automatski prenose na klijente, s obzirom na to da su gotovo svi keš krediti s varijabilnom kamatnom stopom.
NBS
Banke moraju da ukinu poskupljenja naknada
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da je sa bankama postignut dogovor da u narednih godinu dana, počev od 1. septembra, ne povecavaju cenu svojih usluga, a da one banke koje su ih povećale od 1. januara 2021. godine snize visinu tih usluga za 30 procenata, ali ne ispod nivoa na kome je cena usluga bila pre povećanja. Guvernerka je dodala da je Izvršni odbor NBS doneo dve odluke koje se tiču bankarskiih usluga, a koje će dodatno zaštititi životni standard građana. Naglasila je da će banke ubuduće biti obavezane da centralnoj banci unapred najave nameru da menjaju cene svojih usluga, umesto da kao do sada slobodno odlučuju o tome. NBS će na isti način učestvovati i u odlučivanju o svim cenama koje utiču na potrošačku korpu.
Kurir.rs / S. Trajković
NE PROPUSTITE
Bonus video:
