Prema avgustovskoj projekciji očekuje se da će međugodišnja inflacija u trećem kvartalu dostići vrhunac, a da će zatim početi da opada, navodi se u avgustovskom izveštaju o inflaciji Narodne banke Srbije (NBS). Takođe se očekuje da će pad u drugoj polovini sledeće godine biti jači, a da se u prvoj polovini 2024. inflacija vrati u ciljane granice.
Navodi se da će u smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovati dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena hrane i energenata kao i niža eksterna tražnja. Očekuje se da će na smirivanje inflacije u kratkom roku uticati i donete mere Vlade Srbije kojima je ograničen rast cena hrane i energenata na domaćem tržištu.
U izveštaju se ističe da je neizvesnost ostvarenja projekcije inflacije i bruto domaćeg proizvoda i dalje velika i da se ona najviše odnosi na faktore iz međunarodnog okruženja. Pre svega na efekte konflikta u Ukrajini i raspoloživost energenata kao i njihove cene, te izglede globalnog privrednog rasta.
Kada je reč o domaćim faktorima, rizici projekcije, navode iz NBS, se u najvećoj meri odnose na ishod ovogodišnje poljoprivredne sezone, a takođe i kretanja u sektoru energetike, u pogledu obima proizvodnje uglja i električne energije na domaćem tržištu ali i po kojim cenama će se uvoziti deo gasa iznad nivoa ugovorenog sa Rusijom, te eventualnih mera koje će Vlada Srbije preduzeti da bi obezbedila energetsku sigurnost na domaćem tržištu.
Ističe se da će Narodna banka nastaviti da prati relevantna kretanja na međunarodnom tržištu i procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova kako bi se obezbedio povratak inflacije u ciljane granice.
Što se tiče projekcije bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu ona nije menjana u odnosu na očekivanja iz maja ali je zbog nižeg očekivanog efekta prenetih tendencija iz ove godine, kao i nižeg projektovanog privrednog rasta zone evra, privredni rast za 2023. korigovan naniže za 0,5 procentnih poena, odnosno na raspon od 3,5 do 4,5 odsto. Nakon toga očekuje se povratak na prethodno očekivanu putanju rasta od oko 4-5 odsto godišnje.ž
Tabaković: Inflacija bi mogla dostići vrhunac u septembru
Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanks Tabaković ocenila je danas da će iz sukoba u Ukrajini jedino Eevropa izaći slabija i to dugoročno može biti problem sa kojim će se Srbija suočavati jer najveći deo našeg izvoza ide u Evropu a najviše investicija dolazi iz Evrope.
Ona je na avgustovskom predstavljanju inflacije navela da su se od prethodnog izveštaja materijalizovali neki ključni rizici iz međunarodnog okruženja što se nije odrazilo na bruto domaći proizvod ali jeste na inflaciju.
Pod uticajem visokih troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, i inflacija u Srbiji je nastavila da raste i u julu je iznosila 12,8 odsto, od čega je oko 70 odsto doprinosa poticalo od rasta cena hrane i energenata.
Iako smo i u maju pretpostavljali da će inflacija narednih meseci rasti, zbog geopolitičkih kretanja i nepovoljnih agrometeoroloških događanja cene hrane i energenata su prethodnih meseci ostvarili veći rast od predviđenog, rekla je Tabaković.
Navela je da će prema novoj projekciji međugodišnja inflacija u trećem kvartalu dostići vrhunac, najverovatnije u septembru, a da će zatim početi da opada.
Istakla je da je zbog rasta troškovnih pritisaka i uvozne inflacije iznad očekivanja nastavljeno umereno zaoštravanje monetarne politike , što je rađeno kroz korigovanje referentne kamatne stope, u junu za 50 baznih poena, u julu i avgustu za po 25 i da ona sada iznosi 3 odsto.
Navela je da je u takvim uslovima kreditna aktivnost ostala važan faktor obezbeđenja sredstava za proizvodnju i finansiranje investicija i potrošnje.
"Međugodišnja stopa rasta domaćih kredita nemonetarnom sektoru u junu je ubrzana i iznosila je 13,1 odsto, a učešće problematičnih kredita je spušteno na najniži nivo od 3,26 odsto", rekla je Tabaković.
Inflacija u septembru oko 14 odsto, kasnije 11 do 11,5 odsto
Prema projekcijama Narodne banke Srbije inflacija u septembru će dostići vrhunac od 14 odsto a od oktobra će nastaviti da pada i u mesecima do kraja godine će se kretati oko 11 do 11,5 odsto, rečeno je na današnjem predstavljanju izveštaja o inflaciji.
Na inflaciju, kako je rečeno, najviše utiču cene energenata, a prema iznetim globalnim podacima neke vrste uglja su od početka godine poskupele za 140, a druge i za više od 200 odsto.
Cena struje u Evropi dostigla je 530 evra po megavat satu i njena cena je međugodišnje povećana za čak 500 odsto.
Trenutna globalna cena gasa iznosi oko 2.350 do 2.400 evra za 1000 kubnih metara i ove godine je povećana za 242 odsto.
Za 7 meseci 2 milijarde evra stranih investicija
Nakon relativno visokog rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom tromesečju koji je međugodišnje iznosio 4,4 odsto, sličan tempo rasta od 4,0 odsto nastavljen je i u drugom kvartalu, što je više od predviđanja Narodne banke Srbje (NBS) iz maja, izjavila je guverner NBS Jorgovanka Tabaković.
Ona je na današnjem predstavljanju avgustovske inflacije navela da će veći rast od procenjenog najverovatnije kompenzovati očekivano usporavanje privredne aktivnosti u ostatku godine, zbog pogoršanih izgleda globalnog privrednog rasta i jačanja recesionih pritisaka u zoni evra.
"Ipak procenjujemo da će tromesečne stope rasta BDP-a i u ostatku godine biti pozitivne. Imajući to u vidu, nismo menjali projekciju rasta BDP-a za ovu godinu u rasponu od 3,5 do 4,5 odsto, ali smo korigovali naniže očekivani privredni rast za 2023. godinu i to za 0,5 odsto", rekla je guverner NBS.
Navela je da je povećan uvoz energenata opredelio ukupno povećanje deficita tekućeg računa u prvoj polovini 2022. u odnosu na pre godinu dana.
Prema njenim rečima, rast izvoznih kapaciteta, uz smanjenje negativnih efekata eksterne tražnje i nepovoljnih odnosa razmene, trebalo bi da doprinese postepenom smanjenju deficita tekućeg računa i očuvanju eksterne održivosti.
Kao veoma važno je naglasila da se priliv direktnih stranih investicija od sredine aprila vratio na nivoe koji su bili pre izbijanja konflikata u Ukrajini i da je za sedam meseci premašio dve milijarde evra.
"To je doprinelo i tome da od maja do kraja jula Narodna banka na međubankarskom deviznom tržištu interveniše neto kupovinom deviza od 915 miliona evra. Time je iznos neto prodaje, od početka godine zaključno sa julom, smanjen na 1,35 milijardi evra", navela je Tabaković.
Istakla je da je to doprinelo i povećanju deviznih rezervi zemlje na 15 milijardi evra krajem jula, sa 14 milijardu koliko je bilo krajem aprila.
Govoreći o daljim koracima NBS, rekla je da će centralna banka nastaviti da pažljivo prati faktore iz domaćeg i međunarodnog okruženja i zavisno od kretanja procenjivati ima li potrebe da se monetarni uslovi još zaoštravaju.
Prioritet monetarne politike, naglasila je guverner Tabaković, i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti, uz podršku daljem rastu i razvoju privrede, zaposlenosti kao i povoljnom investicionom ambijentu.
Kurir.rs/RTV
NE PROPUSTITE
