Na ovogodišnji rod useva veoma su uticale tropske vrućine i nedostatak kišnih dana, a meteorolozi sajta Akuveder su najavili da su skeptični po pitanju većih padavina koje bi značajno uticale na sušu u celoj Evropi, pa tako i kod nas.
Posledice sušnih dana preneće se i na sledeću godinu, potvrđuju srpski stručnjaci. Poljoprivreda će trpeti velike udarce jer će biti problema s navodnjavanjem, ali i transportom hrane.
Ipak, postoji nešto što može da se uradi i da ima značaja za useve - podizanje vlage koja je deponovala u nešto dubljim slojevima zemljišta nego što je dubina na kojoj se sada ore.
Stradali pašnjaci
Ugrožena proizvodnju mleka
Zbog suše ove godine stradali su i pašnjaci, pa stoka nema više šta da pase. Stočari ističu da se to odrazilo na količine mleka. - Pašnjaci su stradali odavno - kaže agronom Jovan Sušić:
- To će se odraziti 99 odsto na proizvodnju mleka, jer je silaža koja je u velikoj meri hrana naših mlečnih stada lošijeg kvaliteta. U masi silaže treba da bude 40 odsto klipa, a trenutno ga nema ni 20 odsto.
Agronom Jovan Sušić iz Poljoprivredne stručne službe Šabac za RTS je objasnio da se ovakvi uslovi mogu okarakterisati kao elementarna nepogoda, ali da postoji mogućnost da umanjimo štetu.
Ključ je, kaže, u podrivanju zemljišta.
- Mi ne možemo da izmenimo klimatske promene, ali možemo ih malo ublažiti i smanjiti. Vekovima oremo na dubini od 25 centimetara, sada imamo mehanizaciju koja to može malo dublje da uradi. Da bi se vlaga deponovala u zemljište, moramo produbiti taj sloj - kaže on i dodaje da to podrivanje treba da bude na 35 do 40 centimetara kako bi se vlaga koja periodično pada, a koje imamo dovoljno, ravnopravno rasporedila u toku godine:
- Kad bi se podrilo zemljište, onda bismo imali veću mogućnost prodora vlage u zemljište i njeno deponovanje za sušni period. Da je ovogodišnja suša uzela veliki danak, dokazuje to je što je kukuruz u nekim krajevima potpuno podbacio. Na milion zasejanih hektara, problem je bio na plitkim zemljištima koja nisu imala potencijal, objasnio je Sušić. Rešenje za kulture kukuruza može biti i pravljenje hibrida, kaže za Kurir agroekonomski analitičar Branislav Gulan.
- Suština je i u tome da moramo praviti nove kulture koje će ranije da se seju i ranije da se žanju. U pitanju su hibridi najpre kukuruza, a potom pšenice, koja će se sejati ranije i pre suša. Prinos kukuruza će biti upola manji i to je nešto što neće biti retkost ubuduće, jer će od narednih sto godina 52 biti sušne - kaže Gulan i navodi da je problem to što nemamo razvijeno navodnjavanje:
- Od 4.100.000 hektara obradivih površina koristi se samo 3.460.000 hektara, a navodnjava se, prema zvaničnim podacima, samo 52.236 hektara, što je samo 1,4 odsto ukupno obradivog zemljišta. U svetu se, inače, navodnjava 17 odsto poljoprivrednog zemljišta.
Meteorolozi predviđaju
Topli talas nastavlja se i u jesen, lišće će ranije opasti
Meteorološki portal Akuveder objavio je veliku prognozu za jesen, a njegov tim meteorologa kaže da prelaz iz leta u jesen možda neće biti primetan mnogim Evropljanima zbog toplog i gotovo potpuno suvog vremena barem tokom dela sezone. Zabeležene su najviše ikad izmerene temperature od Portugala do Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva. Očekuje se da će uslovi topliji od normalnih i dalje biti trend tokom velikog dela jeseni. Stručnjaci dodaju da će letnje vrućine i nastavak toplotnog talasa u jesen imati uticaj na jesenje lišće, te da će drveće verovatno izgubiti lišće ranije nego što je uobičajeno, a jesenje boje će biti manje jarke. Predviđa se da će, što se Balkana tiče, u ranom delu jeseni biti nekoliko toplotnih talasa pre nego što dođu promene. Ova područja bi mogla da zabeleže porast padavina do druge polovine sezone. Ako se nastavi natprosečno toplo vreme, a temperatura vode ostane visoka, mogu se povećati šanse da se kasnije tokom sezone formira "medigan". Izraz "medigan" kombinacija je reči "Mediteran" i "uragan" i on može proizvesti jake vetrove i jaku kišu.
Milan Prostran, agroekonomski analitičar, saglasan je da je navodnjavanje ključ, ali kaže da ima još aspekata koji bi nam takođe pomogli, poput veće upotrebe stajskog, organskog đubriva, zasejavanja trave i oplemenjivanja zemljišta.
- Sve to iziskuje velika sredstva. Deficit vlage u slojevima zemljišta svakako je dugoročan problem, te ćemo bez ulaganja biti u gadnom problemu i sledeće godine, ukoliko ne bude bilo dovoljno truda ili kiša.
Suzana Trajković
NE PROPUSTITE
Bonus video:
