Ovogodišnja suša je smanjila rod šljive za trećinu u odnosu na prošlo leto, dok je kiša koja je je padala prethodnih dana napravila dodatnu štetu jer je poobarala plodove na zemlju, pa postoji mogućnost da dođe i do pojave buđi ukoliko loše vreme potraje, jer opala šljiva neće moći na vreme da se pokupi.
Po svemu sudeći, srpski proizvođači šljiva će skoro celokupan rod da strpaju u kace za rakiju, vrlo malo će ostaviti za pekmez i slatko, za prodaju skoro ništa jer je otkupna cena veoma niska - kreće se oko 20 do 25 dinara dok je prošle sezone iznosila 40 do 45 dinara po kilogramu.
Već početkom avgusta je počela berba ranih sorti šljiva, međutim, proizvođači su nezadovoljni otkupnom cenom "plavog zlata".
Goran Đokić iz firme "Agrobis", koja se bavi zamrzavanjem i preradom organskog voća u Blacu, a i sam je proizvođač šljive, kaže za Kurir da je početak sazrevanja bio katastrofalan jer je suša smanjila rod od 20 do 30 odsto.
- Bile su velike suše jedan duži period, a šljiva je voćka koja vodu vuče iz ploda, pa i iz lista i na kraju ostane suva. S jedne strane je dobra stvar što je pala ova kiša u avgustu, bar pred berbu drugih sorta, i možemo da kažemo da je dobrodošla.
NE PROPUSTITE
Možda spase bar deo onoga što je ostalo. Ono što nije dobro je da neki strahuju od toga da je zbog kiše plod počeo da opada s drveta, pa se možda deo i ubuđa. To će proizvođači tek videti kada posle ove kiše uđu u šljivike, ali plaše se da će rod ove sezone biti prepolovljen u odnosu na prošlu godinu - kaže Đokić.
- Ono što opada će verovatno ići za rakiju, a možda i ono što ostane i ne bude najboljeg kvaliteta. Proizvođačima je u ovim situacijama nekako najisplativije da se takav plod iskoristi za rakiju, koja je na ceni. Ona može da se proda i kasnije, može da sačeka, a šljiva ne može.
Srpski proizvođači rakije odlično znaju da je ona sve bolja i bolja kad odstoji. Od te količine verovatno će biti i džemova i slatkog, ali zasigurno manje nego prošle godine. Ono čega skoro da neće biti jeste svež kvalitetan proizvod na pijacama i u prodavnicama, i to nas sve zabrinjava.
On ističe da su proizvođači veoma nezadovoljni otkupnom cenom ove godine, koja je duplo manja od prošle.
- Prošlogodišnja cena je bila 45 dinara, ove godine je ona 20-25 dinara. Da ne govorimo o ceni goriva i radne snage, koju gotovo da nemamo. Šta na kraju ostaje seljaku, ništa... Nadamo se da će ova kiša bar malo da podigne cenu i da će se ona narednih dana korigovati nabolje.
Ipak, agroekonomista Milan Prostran kaže za Kurir da će se o otkupnim cenama šljiva raspravljati i na predstojećem Sajmu šljive u Osečini 27. i 28. avgusta.
- Mislim da još uvek cene nisu konačne, videćemo šta će odlučiti. Prinosi i kvalitet šljive ove godine zavise od mesta do mesta. Pre dva dana sam bio do Merošine i tamo je rod dobar, ali s druge strane imamo i gde je smanjen. Verovatno će zbog ove otkupne cene najveći deo šljive završiti u rakiji, a manje u pekmezu i slatkom.
Arilje
Nema Rusa, koji su bili veliki kupci
U odnosu na druge delove Srbije gde je rod šljive znatno smanjen u odnosu na prošlu godinu, u Arilju i okolini šljiva rodila i na zapuštenim parcelama.
- Ova avgustovska kiša je spasla rod, došla je kao ona majska kiša koja padne na žito. Tražnja i nesvakidašnja ponuda diktiraju cenu, ali je veliki problem što nema Rusa, koji su bili naši veliki kupci, a i za Nemce se dosta smanjila količina. Smatram da proizvođači neće biti zadovoljni cenom, za rakije će biti svakako, a videćemo kakva će situacija biti što se tiče pekmeza i sušenja.
Niska cena je uvek bila problem kada je voće u pitanju, posebno u ovoj nemiloj situaciji u kojoj se nalazi ceo svet. Proizvođači će uništiti svoje plodove, davaće ih za džabe, a najbolje je kad završi u dobroj rakiji, koja se još bolje naplaćuje, jer je kvalitetna srpska šljivovica uvek na ceni.
Kurir.rs/ A. K.
NE PROPUSTITE
