BEOGRAD - Bez obzira na to što je prošle godine lov na tartufe uveden u legalne tokove, zahvaljujući Mikološko-gljivarskom savezu i dalje ima onih koji ne žele da izađu iz sive zone i nastavljaju da prikupljaju ovo blago prirode bez dozvole i da ga prodaju na crnom tržištu.
Poslednji ovakav slučaj registrovan je u utorak, kada su pripadnici granične policije i policije u Sremskoj Mitrovici zaustavili muškarca (63) iz Bačke Palanke koji je na graničnom prelazu Sot pokušao da iznese 78 kilograma tartufa. Protiv njega je podneta krivična prijava zbog sumnje da je pokušao da iz zemlje iznese crne tartufe koje su u Srbiji zaštićeno prirodno dobro.
Kako se podseća, iz prtljažnika je zaplenjeno 78 kilograma crnog tartufa što na tržištu vredi više od 24.000 evra
Predsednik Mikološko-gljivarskog saveza Srbije Zoran Jelenković objašnjava za Blic da je crno tržište tartufima cveta godinama zato što ne postoji adekvatna zakonska regulativa kojom bi se uvela kontrola njihovog prikupljanja.
Kilogram košta od 100 do 5.000 evra
Fruška gora je poslednjih godina postala omiljeno mesto za sakupljanje tartufa, a pored Srema i Mačve, tartufi se traže i u Deliblatskoj peščari, na planinama Kosmaj, Rudnik i Oplenac, u Obedskoj bari, u šumama Crni lud i Senajske bare, te u blizini reka Bosut i Lug.
Tartufi uglavnom rastu u simbiozi sa kestenom, hrastom, belom topolom i lešnikom, pa se upravo mogu naći u tim šumama. Njihova cena varira od 100 i više evra po kilogramu za koliko ih prodaju sakupljači, pa sve do 5.000 evra po kilogramu koliko koštaju u Italiji koja je jedan od najvećih otkupljivača u Evropi. Dok ne stignu u Italiju, tartufi prođu put od jednog do drugog otkupljivača do krajnjeg korisnika, te mu se zbog toga toliko i promeni cena kao konačnom proizvodu.
- U pomenutom slučaju MUP je pomalo nespretno formulisao to krivično delo jer su sve gljive u Srbiji zaštićene kao prirodno dobro, ali smeju da se eksploatišu pod određenim uslovima i uz odgovarajuće dozvole. Verovatno taj čovek nije imao dozvolu za prikupljanje ili trgovinu. To je krivično delo koje mora da se sankcioniše jer naša zemlja prema nekim procenama zbog takvih ljudi koji na crno prodaju tartufe i druge gljive gubi preko osam miliona evra - priča nam Jelenković.
Prema njegovim rečima, u Srbiji postoji 141 licencirani sakupljač tartufa, a tim poslom se na crno bavi par hiljada ljudi.
- Zamislite koliki je to gubitak za naš budžet. Mi smo prošle godine uveli polaganje ispita za dobijanje sertifikata za licenciranog sakupljača tartufa. Sve bi to bilo u najboljem redu da određenom zakonskom uredbom koja je i dalje na snazi to polje ostaje i dalje neuređeno zato što ovlašćeni otkupljivači izdaju kojekakve dozvole sakupljačima da rade za njih i to niko ne može da kontroliše - napominje naš sagovornik.
On objašnjava da Ministarstvo za zaštitu životne sredine u februaru svake godine određuje kvote koliko može da se skupi gljiva radi očuvanja ekosistema i to bi trebalo da rade samo obučeni sakupljači. Umesto toga, pojedini otkupljivači izdaju fiktivne dozvole ljudima da za njih sakupljaju tartufe i na taj način zaobilaze zakon, a te dozvole se retko kontrolišu pa dolazi do sukoba na terenu među skupljačima oko teritorije, dolazi do tuča, trovanja pasa tragača a desilo se i da su se skupljači poubijali.
- Zakonskom uredbom to polje je praktično ostalo i dalje neuređeno i mi iz saveza insistiramo na tome da se uvede red i da se promeni ta uredba kojom je dozvoljeno da otkupljivač na primer plati Ministarstvu kvotu od jedne tone što znači da će toliko otkupiti od sakupljača a u praksi on otkupi sve što mu se donese i to niko ne kontroliše. Ima i poštenih otkupljivača koji se pridržavaju kvota pa se onda višak proizvoda od sakupljača automatski pojavi na crnom tržištu. To bi moralo da se promeni - smatra Jelenković.
Mikološko-gljivarski savez Srbije predlaže da se ukinu kvote koje država traži od otkupljivača i da se uvedu godišnje dozvole za berbu bez ograničenja a da sakupljači moraju obavezno da imaju licence i dozvole za prikupljanje.
- Za sticanje licence sakupljača predlažemo da se uredbom uredi da se edukacija tih ljudi radi isključivo kod nas u savezu. Ta edukacija prvenstveno je usmerena na zaštitu staništa i životne sredine. Tek po završetku takve edukacije i polaganja za licencu, sakupljači bi trebalo da odu u Ministarstvo i da od njih dobiju dozvolu za berbu. Samo s tom dozvolom koju bi mogli da kontrolišu šumari, rendžeri i policija sakupljač radi legalno. Ukoliko neko od nadležnih zatekne čoveka sa 100 grama tartufa to se računa da je za ličnu upotrebu a ukoliko nekoga zateknu sa većom količinom bez dozvole za sakupljanje, taj čovek je automatski u sukobu sa zakonom i mora krivično da odgovara. To je jedno od rešenja - poručuje Jelenković.
Trenutna cena
Kilogram crnih tartufa trenutno kreće se oko 350 evra po kilogramu. Najveće količine završe u Hrvatskoj.
Ističe i da je jedna od ideja da se sa Privrednom komorom Srbije oformi berza gljiva gde bi otkupljivači iz celog sveta mogli da kupuju naše tartufe po pravim cenama.
Jelenković kaže da nije čudo što je poslednja zaplena tartufa bila na granici sa Hrvatskom jer prema njegovim rečima tamo završi najviše naših gljiva koje se prodaju na crno.
- Hrvatska kao i mi ima dugu tradiciju prikupljanja tartufa, pogotovo u Istri, s tim da je i kod njih ta oblast bila dugo neuređena. Sada je od čuvenih istarskih tartufa ostao samo brend zato što su nestručnim prikupljanjem uništena njihova staništa pa sada otkupljuju od nelicenciranih skupljača iz regiona tartufe i prodaju ih kao svoj brend. Nadam se da će se to boljom zakonskom regulativom ubrzo promeniti te da ćemo i mi moći da prerađujemo tartufe i da ih legalno plasiramo - smatra on.
Kurir.rs/Blic
NE PROPUSTITE
