Među hiljadama carinskih brojeva, koje prate uvoz robe u našu zemlju, jesu i oni iza kojih se kriju - insekti, morski puževi, ljudska kosa dlake domaće i divlje svinje...
I oni koje prate tovare u inostranstvo nisu manje egzotični. Srbija je tako za prvih šest meseci ove godine u Veliku Britaniju izvezla žive reptile, a među njima zmije i kornjače vredne 308.000 evra, prenosi portal Agromedia.
U istom ovom periodu uvezli smo oko 19 tona insekata, vrednih oko 34.000 evra. Većina njih stigla je kako bi nam voće i povrće bilo zdravije i plodnije. Ozbiljni proizvođači paradajza, borovnica i jagoda ne mogu se pouzdati da će čista sreća naterati bumbare na njihove sadnice.
- Bumbari su važni za oprašivanje poput pčela - objašnjava Srđan Dragojević, inžimnjer poljoprivrede i vlasnik firme koja uvozi ove insekte.
- Za razliku od pčela oni idu i na paradajz. Oplodnja utiče na kvalitet i količinu proizvoda. Primena bumbara garantuje da nema opasnih pesticida jer su osetljivi na njih. U prirodi nema dovoljno bumbara, a i brojnost pčela je sve manja, pa će oplodnja postati ozbiljan problem u budućnosti. U zaštiti bilja se upotrebljavaju i korisni predatori, insekti koji uništavaju štetočine. Oni se upotrebljavaju i u Srbiji. Trpi se na primer zbog stvaranja rezistencije u mnogim regionima sa intenzoivnom proizvodnjom, često ne možemo kontrolisati primenom insekticida, pa je upotreba predatora jedino dobro rešenje.
Srbija u prvoj polovini ove godine uvezla je i žive rashladne morske puževe vredne skoro dva miliona evra. Stigli su iz Indonezije, Malezije, Singapura i Šri Lanke. Mahom iz susednih zemalja nam je stiglo i 249 tona njihovih kopnenih i znatno jeftinijih imenjaka.
Koštali su 313.000 evra. Srbija je, međutim, nešto veći izvoznik puževa. Prodali smo strancima čak 574 tone.
- Godina je bila sušna pa smo morali i da uvozimo puževe - kažu nam u fabrici koja je jedan od najvećih prerađivača puževa.
- Mi smo klanica puževa i imamo klanični broj i u Briselu kako bismo mogli da izvozimo. Uglavnom sve količine ovog mesa idu u inostranstvo. Svega nekoliko restorana u Beogradu i Novom Sadu naručuju i po nekoliko kilograma. Ne postoji kultura jela puževa u Srbiji. Mi smatramo da je najbolje da novac ostane kod kuće, odnosno nda otkupimo na domaćem tržištu puževe.Kada su sušne godine, da bismo ispoštovali dogovorene količine, moramo da uvozimo. Takva je ova, a takva je i prošla godina.
Kurir.rs/ Blic
NE PROPUSTITE
Bonus video:
