Najnovije vesti

LJUDI BESNI, U BEOGRADU NEMA STANOVA! TRŽIŠTE SE, IPAK SMIRUJE! Ovi kvadrati najtraženiji, ali SVE IH JE MANJE! Evo da li RUSI IDU
Foto: Youtube Printscreen

stanje na tržištu

LJUDI BESNI, U BEOGRADU NEMA STANOVA! TRŽIŠTE SE, IPAK SMIRUJE! Ovi kvadrati najtraženiji, ali SVE IH JE MANJE! Evo da li RUSI IDU

Biznis

Cene kvadrata su ove godine veće nego ikada u istoriji Beograda i Srbije. Hiljade ljudi i dalje čeka pad cena, ali da li za to postoji šansa teško da iko može da prognozira.

Inflacija i komplikacije sa transportom uticale su na to da cene nekretnina, kada je reč o njihovoj visini, dosegnu svoj vrhunac 2022. godine. Međutim, trenutno je u Evropi stagnacija cena nekretnina upravo zbog rata. Manji investitori koji su izgradnju stambenih kompleksa finansirali iz bankarskih kredita, zbog rasta kamatnih stopa, usporili su ili su stali sa izgradnjom.

Dok u svetu dolazi do stagnacije cena, kod nas cene bez obzira na sve druge faktore nastavljaju da rastu. Kaća Lazarević, stručnjak za nekretnine, tvrdi da je rat u Ukrajini tome posebno doprineo i ističe da bi trebalo razlikovati tri jasne, potpuno različite faze.

3 faze pokupljenja nekretnina

U prvoj fazi došli su ljudi koje je rat šokirao i koji su želeli da prebace svoj posao na neko sigurno mesto. Izabrali su Beograd. U tom periodu tražili su se stanovi od 40 do 50 kvadrata. Kako se rat razbuktavao, razbuktavala se i potražnja za zakup. Većini Rusa Beograd nije bio interesantan u tom momentu za život, koliko za prebacivanje posla. A onda je u avgustu došlo do drugog talasa stanova kada su ljudi sa istoka počeli da dolaze sa porodicama. U tom momentu došlo je do naglog skoka cene zakupa i tu su Rusi imali direktan uticaj", objašnja Kaća Lazarević za Nedeljnik i ističe da je u korenu toga zapravo stari problem našeg tržišta.

stanovi, Galenika, Beograd, Zemun, useljnje, Vojska Srbije
foto: Ministarstvo Odbrane

"Na našem tržištu ne postoji veliki broj malih stanova. Pre Drugog svetskog rata građeni su veliki stanovi i pored njih garsonjere koje su služile za poslugu. Masovno se mali stanovi grade tek sedamdesetih i osamdesetih godina i koliko god ih je izgrađeno nije bilo dovoljno. To su stanovi od 45 do 65 kvadrata, koji su ljudima najpotrebniji za svakodnevni, porodični život. Sa novim zamahom građevinskog biznisa, investitori su izračunali da im se više isplati da grade velike stanove, da će njih lakše prodati i deficit malih stanova postajao je sve veći", dodala je ona.

Nestašica manjih stanova

Tokom prethodne godine izgrađeno je 30.000 stanova u Beogradu, ali je čak i to bilo nedovoljno. U ovom trenutku, pokazuje istraživanje, fali makar još 10.000 manjih stanova. Broj prodatih stanova u trećem kvartalu 2022. manji je za 5,6 odsto u odnosu na isti period 2021. godine, što ukazuje na "smirivanje" tržišta, navodi Republički geodetski zavod.

"Migracije iz manjih mesta u Beograd, kao i povratak jednog broja naših državljana iz inostranstva, tokom kovid krize, razlozi su zašto su cene nekretnina znatno poskupele. Naravno potražnja nije jedini razlog. Troškovi gradevinskog materijala koji su rasli tokom vremena krize, utiču na krajnju cenu. U Srbiji cene rastu jer ljudi najčešće višak svog kapitala ulažu u nekretnine", tvrdi izvor i daje zanimljiv pregled strukture kupaca.

Većina kupuje za keš

"Kod nas se nekretnine u 69% slučajeva kupuju za keš. Jedna grupa ljudi (onih koji kupuju nekretnine za keš) kupuju na račun svojih firmi. Iznajmljuju nekretnine a od tog novca kupuju mašine i druga postrojenja za firmu koja im pravi dodatni novac. Drugu grupu ljudi čine 'naslednici, oni svoje sledene nekretnine prodaju i dalje in stiraju u druge nekretnine. Treća grupa su oni kojima nekretnine služe za pranje novca."

Kaća Lazarević tvrdi da je broj kupca koji stanove kupuju za keš, mimo kredita, veći i od 80 odsto, a sagovornici su saglasni sa tim da je Srbi ovim skokom cena postala dobro mesto za tu vrstu investicija i da investitorima ti skokovi pašu.

Tek sada su se cene rente i cene ne kretnina tako iznivelisale da ljudi mogu kroz rentiranje stana relativno brzo da ga otplate. Ranije je taj jaz bio mnoge veći, tvrde sagovornici. "Na sva ova povećanja, došao je i treći talas" dolaska ljudi iz Rusije u momentu kada je Putin proglasio mobilizaciju. Veliki broj ljudi je uspeo da izbegne pre zatvaranja granica i uvodenja strože kontrole i takvi ljudi nisu imali nikakva ograničenja kada je plaćanje rente u pitanju.

Novi Beograd, blokovi, Blok 45
foto: Youtube Printscreen

Oni su bili spremni da licitiraju sa mnogo većim ciframa, ali ako se njma ispune striktni zahtevi: stan od 40 do 60 kvadrata, na Novom Beogradu il u užem centru grada. To njihovo licitiranje i masovan dolazak znatno su polarizovali tržište. Gotovo polovina vlasnika nekretnina ne želi da ih izdaje Rusima ili Ukrajincima, ne želi uopšte da ih izdaje strancima u ovakvim okolnostima nesigurnosti i rata, u strahu od saradnje sa ljudima koji su u nestabilnoj situaciji.

"Medutim, ti isti ljudi ne žele da smanje cenu rente, pošto stanove izdaju građanima Srbije, več drže cenu koju su nametnuli stranci. I tako je deficit stanova doslovno dupliran ima ih duplo manje nego što ih je bilo, za duplo više para nego do sada", objašnjava Kaća Lazarević. Bes i rešenja? Upravo takvo ponašanje stanodavaca izaziva bes gradana.

"Ljudi su pretežno ljuti (55,3%), tużni (16,9%) i strahuju (12.1%) zbog poskupljenja na tržištu nekretnina", kažu iz Digital Elementa.

Iz dostupnih podataka sa digitalnih kanala zaključujemo da su građani ljuti na stanodavce, pa su i negativni komentari bili upućeni njima. Digitalno javno mnjenje ne krivi Ruse ili Ukrajince za porast cena na srpskom tržištu nekretnina, već stanodavce koji njima izdaju stanove po većoj ceni, a samim tim narod koji je tu ranije živeo ispašta. Zaključak većine ljudi koji su ostavljali svoje komentare na forumima i društvenim mrežama je da se stanodavci ponašaju bahato, ali i da ovakva situacija ne može biti večna. Ljudi se nadaju stabilizaciji, jer su svesni da su Rusi i Ukrajinci došli u Srbiju zbog trenut ne situacije u njihovim zemljama i da će svakako otići kada im se bude pruži- la prilika za normalan život, što je samo pitanje vremena."

A šta do tada? I šta posle toga?

Postoji opravdan strah, potkrepljen brojnim vojnim analizama i analizama iz oblasti međunarodne politike, da bi rat mogao da potraje na nižim nivoima intenziteta, što bi ljude koji su izbegli u Beograd i ostatak Srbije, moglo da zadrži ovde.

Drugi deo istog straha jeste nivelacija cene rente i cene nekretnina" koja odgovara investitorima i koju bi oni mogli da održavaju na ovom nivou velikim količinama novca kojim raspolažu.

Invervencija države

Upravo zbog toga, ljudi zahtevaju trenutno rešenje. Kao jedna od najčešće spominjanih opcija jeste državni intervencionizam striktno ograničavanje cene rente. Profesor Pravnog fakulteta Svetislav Kostić, jedan od kreatora predloga zakona koji bi, prema najavama predlagača, rešio stambenu krizu u našoj ze mlji", izjavio je gostujući na TV N1 da je cilj tog predloga zakona da prosedne porodice mogu da plaćaju kiriju za dvosoban stan, i da im preostane novca za normalan život". Prema tom predlogu, cena kirije za dvosoban stan u Beogradu bi mogla da bude maksimalno 500 evra.

nekretnine
foto: Kurir televizija

Kada pričamo o kontrolisanim zakupninama, one se u Evropi primenjuju 120 godina. Nije to nikakva novina, Beč ima kontrolisane zakupnine još od Prvog svetskog rata. I to kontroliše država", istakao je Kostić,

Ipak, Kaća Lazarević tvrdi da bi državni intervencionizam po ovom pitanju mo gao da bude teško izvodljiv, a da su neke od inicijativa koje danas možemo čuti u tom smislu, vodene ličnim interesom.

"Kako bi neko mogao da odredi bilo kome za koliko će novca svoju nekretninu da izdaje? Svako, po zakonu, ima pravo da izda svoj stan i za pet dinara i za pet hiljada evra i samo tržište i ljudi koji iznajmljuju stanove mogu da odluče da li će na to da pristanu ili neće", objašnjava Kaća Lazarević. Korišćenje starih pravnih mehanizama i ograničenja uvedenih kako bi se regulisalo stanarsko pravo i činjenica da su ljudi često živeli u tudim stanovima, potpuno je nelogično i neprimenjivo. Da ne pričamo o tome da stižu i predlozi da od takvih ograničenja budu izuzeti stanovi napravljeni pre manje od sedam godina. I to naravno stiże od investitora koji su napravili zgrade pre manje od sedam godina."

Ona ističe da, ipak, postoji način da se ljudima pomogne.. Potrebno je ući u masovnu izgradnju malih stanova, u naseljima poput Stepe Stepanovića. I u tim naseljima mladim ljudima ponuditi beneficije za kupovinu, na primer pet posto učešća, ili sniženu cenu kvadrata. Ili porodicama dati beneficirane kirije. Tek tako će se potražnja smanjiti, a samim tim i pritisak i cene."

Šta će se događati?

U čitavom ovom procesu, prevarenim se osećaju ljudi koji već neko vreme dobijaju informacije od savetnika ili savetnika za nekretnine, da će u nekom momentu doći do stabilizacije cena i povratka na staro. I određeni statistički parametri iz poslednjeg kvartala, navodno, govore tome u prilog. Broj prodatih stanova u trećem kvartalu 2022. manji je za 5.6 odsto u odno su na isti period 2021. godine, što ukazuje na smirivanje" tržišta, navodi Republički geodetski zavod.

Ova slika predstavlja primetno usporavanje rasta tržišta, s obzirom na to da je ukupna vrednost prodaje stanova u prethodnom kvartalu veća za čak 26,1% u odnosu na isti period prošle godine. Ovom trendu doprinosi i pad transakcija finansiranih kreditima banaka.

Smirivanje tržišta

Lazarevićeva to tumači kao privremeno stišavanje. "Novih Rusa i Ukrajinaca nema, je dan deo onih koji su bili ovde je otišao dalje, a oni koji su želeli da se smeste su se smestili... Pritom, kod nas nisu došle izbeglice u pravom smislu te reči, već stručni ljudi koji žele da nastave svoj život njima se ne može podvaliti. Oni Imaju svoje Viber grupe, pet grupa tačno, u kojima se raspituju za sve inform cije i nema laži i prevare. Niko neće da dá više od 800 evra za kiriju, a ljudi kod nas za rupe traže 700 do 1.000 evra."

Dodaje da oni svi prate detaljno i aktuelnu političku situaciju u Srbiji i prema tome usmeravaju svoje aktivnosti.

"Oni su vrlo upućeni u društveno političku situaciju i ako u bilo kom trenut ku dode do promene naše državne orijentacije, Ill nekih postavljenja, oni bi mogli da promene svoje planove. Veliki broj njih svakako je kupio stanove u Dubaiju i Istanbulu. U trenucima tri veika talasa bilo je po 50 zainteresovanih po jednom stanu za izdavanje, sada ih je manje", zaključuje Lazarevićeva.

Sve su to razlozi za usporavanje na tržištu, ali su sagovornici saglasni u zaključku da ti parametri zapravo ne govore u prilog tome da će do stabilizacije cena u dogledno vreme doći. I taj je zaključak, ove jeseni, moguće prevesti na bilo koji jezik i tako opisati bilo koje tržište nekretnina.

(Kurir.rs / Nedeljnik)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja