Ono što se uveliko mesecima raspravlja po društvenim mrežama jeste nenormalan skok kirija otkako su Rusi i Ukrajinci zbog rata stigli u Srbiju, a u poslednje vreme sve češće se mogu čuti teorije da će alavi stanodavci ostati bez para i da te Ruse i Ukrajince neće moći izbaciti na ulicu (kao što su pojedini činili sa građanima Srbije samo da bi što više profitirali od početka sukoba) ukoliko ovi dobiju status izbeglica.
Naravno da se to ne može desiti. Pa setite se samo koliko je Srba moralo da napusti svoja ognjišta devedesetih i početkom dvehiljaditih godina i izbegne u Srbiju.
Ko nije bio smešten u izbegličkim kampovima, taj je uredno plaćao kiriju. Ali ljudi od svega prave teoriju zavere, a ovu sada situaciju su iskoristili oni koji su besni zbog cena iznajmljivanja stanova, pa je koriste da još više potpale vatru i da pojedince nateraju da se dobro preznoje jer su bili nemilosrdni u svojoj pohlepi da od stanarina zgrnu što više novca, pa su isterivali čak i porodice sa bebama koje više nisu mogle da plaćaju danak njihovoj alavosti!
Sad se na društvenim mrežama, na kojima su i neki oglasnici za iznajmljivanje stanova, mogu pronaći postovi u kojima stanodavci koji su Rusima i Ukrajincima iznajmili nekretnine za veliki novac pitaju da li država može da im nametne da izbeglice "bez nadoknade puste da žive u njihovom stanu ako se ispostavi da ne mogu nazad u svoju državu, a nemaju da mi plaćaju kiriju". Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, kaže za portal Espreso da je pretpostavka da izbeglice neretko u startu pristaju na visoku rentu kako bi što pre dobili krov nad glavom.
- Izdavanje nekretnine je dogovor između dve strane i tu niko ne može da se meša. Stanodavci u Srbiji trenutno, nažalost, koriste situaciju da povećaju rentu. Veliki broj podstanara, pa tako i izbeglica nema ugovor o zakupu - kaže Đurović i naglašava da ne može da se desi da država nametne da Rusi i Ukrajinci žive u nečijem stanu bez naknade.
Veliki broj izbeglica još uvek nije zatražio privremenu zaštitu, kaže Đurović, i dodaje da je, osim tržišta nekretnina i rada, priliv Rusa i Ukrajinaca izmenio i demografsku sliku Srbije.
- 22.225 Ukrajinaca prijavilo je boravak do novembra, od toga 1.036 zatražilo je privremenu zaštitu. Do novembra boravak je prijavilo 137.750 Rusa, a 28 Rusa je zatražilo azil. Privremenu zaštitu je zatražio 21 Rus - objasnio je Đurović.
Ukrajinci imaju pravo na privremenu zaštitu, ali većina pokušava da se snađe na drugačiji način, mimo postupka azila. Privremena zaštita traje godinu dana od dana stupanja na snagu odluke.
Podaci MUP
Više od 140.000 Rusa došlo u Srbiju
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije objavilo je nedavno svoje podatke koji se donekle razlikuju od onih koje je izneo Đurović, ali neznatno. Prema MUP, broj državljana Ruske Federacije koji je došao u Srbiju je 140.141, iz Ukrajine je došlo 22.709 ljudi, dok je iz Belorusije došla 5.501 osoba.
- Da bi ruski državljani kod nas dobili azil, moraju da se dokažu da beže od progona ili druge opasnosti po život. Oni pokušavaju na druge načine da ostanu ovde, pokušavaju da otvore firme, da se zaposle, više puta ulaze i izlaze iz Srbije - pojasnio je Đurović.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
