Posao nije toliko loš kao što mnogi misle, mada naravno, ume da bude naporan, kazao je u intervjuu za Mondo Miloš Rašić iz Kragujevca.
"Mnogo mi je pomoglo to što imam brata koji me je u sve uputio i što sam brzo dobio radnu vizu na dve godine. U odnosu na isti posao u Srbiji, odmah vidite da tamo više cene vozače i da se dogovori poštuju. Naravno, od vas isto očekuju i nema zabušavanja. U to vreme, početna plata za vozača kamiona bila je nešto manja od 3.000 evra, dok je sada oko 4.000 evra" - kaže Miloš.
"Vozači uglavnom rade od 10 do 12 sati, pa odmaraju tri do četiri dana. Zarađujem 5.500 evra mesečno. Iskusniji vozači, koji imaju bar pet godina prethodnog iskustva u poslu, posle par godina mogu da zarade i 8.000 evra. Prednost je i plaćeno penziono i zdravstveno. Najbolja stvar je što ima mnogo opcija, firmi i sve možeš da se dogovoriš sa gazdom", kazao je Rašić.
"Život u Kanadi uglavnom se svodi na posao i upoznavanje velikog broja ljudi različitih nacionalnosti. Iz bivše Jugoslavije nas naravno ima koliko hoćeš. U kamionu, najbolje je opremiti se muzikom, filmovima i svime što može da vas drži budnim. Ja volim da putujem i upoznajem nove predele, Kanada je zaista prelepa. Nekoliko puta mi se desilo da naletim na krda divljih životinja. Kako bi se bolje snašli u poslu, preporučujem svima da se povežu na grupe i aplikacije koje pomažu vozačima kamiona da se snađu, da dobiju pomoć na putu ili da vide gde su pogodna stajališta", kaže Kragujevčanin.
"Ima i situacija koje su zaista neprijatne, na primer, kada se satima zaglavite na putu zbog neke vremenske nepogode ili saobraćajke, kada vam se pokvari ili zaledi kamion, pa čekate pomoć. Užasne saobraćajne nesreće sam video na putevima, od požara do spasavanja ljudi koji su jedva živi. Čovek mora da ogugla na to i da nauči da se ne potresa i ne nervira oko stvari na koje ne može da utiče", objašnjava ovaj Kragujevčanin.
On je kao negativne strane života u Kanadi naveo to što "žene nisu porodične, ženstvene i tradicionalne", pa bi zbog te činjenice prevagnuo životu u Srbiji.
O uslovima na ovom poslu govorio je u jednom podkastu i čovek sa naših prostora pod imenom Dragan.
On živi u Alberti, u Edmontonu, i uglavnom prevozi gorivo.
- Ovde u kabini imam nešto što je meni jako bitno, i to je stvar koju sam poneo kada sam krenuo iz Srbije. To je cucla od mog sina, jer sam krenuo u Kanadu 6 dana posle njegovog rođenja, i ostavio njega i supurugu u Srbiji.
Kasnije su mu se i oni pridružili u Kanadi, objašnjava, posle sedam i po meseci, iako je mislio da će taj period biti kraći.
Objasnio je i kako je došao do posla i svih potrebnih dozvola.
- Za samu dozvolu da radim ovaj posao, morao sam da položim, i za auto i za kamion. Nije se priznavala dozvola iz Srbije. To mi je oduzelo nepunih mesec dana, i to je bilo zapravo jako brzo. Posle je sledio trening u kompaniji, 7 dana, u učionici, a zatim mesec dana treninga u kamionu, vožnja kamiona, utovar i istovar - objašnjava on.
Dodaje da se ipak najviše nepredviđenih situacija dešava kada se počne sa radom.
Na početku je imao čoveka koji je pratio njegov svaki korak, od utovara do istovara, koji je morao da odobri njegov samostalni početak rada. Prvu turu počeo je na jesen, a temperature su išle do minus 25. No, kaže to je idealno, i put se suši, a ne ledi, sneg ne ostaje na putu, i da su najgori uslovi za vožnju kada je temperatura oko 0, do minus 15.
Prvi veliki problem desio mu se kada je shvatio da je autoput potpuno zaleđen - da mi je pod nogama "crni led", za koji misliš da je put. To je kaže najopasnije.
- U tu deonicu sam uleteo sa brzinom od 105, kamion me zavodi u levu traku. Srećom nikog nije bilo u levoj traci - objašnjava on.
Kompozicija koju vučem je prilično teška, to je opasno ponekad, ali ovo je posao koji mi se sviđa i obezbeđuje meni i mojoj porodici dobar život ovde - zaključuje on.
Kurir.rs/Mondo
NE PROPUSTITE
