Najveći broj automobila koji se voze na ulicama Srbije je došlo iz uvoza. Poslednjih godina tražnja za njima neosporno raste. U kontekstu poskupljenja novih vozila, ovi polovnjaci su jeftiniji, a često i kvalitetniji, a činjenica je da ih uvozimo tek iz nekolicine zemalja, kao i da se cena razlikuje od zemlje porekla.
Inostrana tržišta sa kojih uvozimo najviše polovnjaka su brojna, a prema podacima platforme carVertical, 28 odsto polovnih automobila u Srbiji, dolazi iz Italije, koja ima najveći udeo na tržištu, a slede Nemačka (16,7 odsto), Francuska (15,8 odsto), Češka (10,7 odsto) i Belgija (6,5 odsto).
Ako pitate poznavaoce, radnike na autoplacevima ili uvoznike, nezvanično će vam reći da se Italija ne kotira dobro, da je Nemačka ok, ali i da nordijske zemlje nije dobar izbor ukoliko želite da uvezete automobil.
- Kupci polovnih automobila traže automobile iz Italije ili Nemačke jer veruju da vozači u zapadnoj Evropi brinu o svojim automobilima bolje nego bilo ko drugi. Ljudi misle da vozači u ovim zemljama pre svega ne propuštaju redovne servise, obavljaju kvalitetne popravke i kupuju bolje opremljene automobile - kaže Matas Buzelis, šef za komunikacije kompanije carVertical.
Na stanje vozila i uobičajene probleme u velikoj meri utiče region iz kojeg automobil dolazi. Vozila iz nordijskih zemalja poput Švedske obično imaju više korozije zbog snega, soli i niskih temperatura.
U međuvremenu, automobili iz Italije možda nemaju koroziju, ali boja mnogih polovnih vozila iz Italije može biti izbledela zbog intenzivne sunčeve svetlosti. Generalno, ekstremne promene temperature nikada nisu dobre za automobil. Zemlje poput Nemačke, Belgije ili Francuske imaju blagu klimu i dobre puteve, smanjujući rizik od korozije, izbledele boje i problema sa suspenzijom.
Određivanje cene polovnih automobila iz uvoza
Ranija praksa je bila da se vozila carine na osnovnu kataloške vrednosti.
- U suštini najjeftinija vozila su bila po italijanskom katalogu, a najskuplja po švajcarskom, rekao je nedavno za "Blic Biznis" menadžer prodaje sajta mojauto.rs, Dejan Cavnić.
Ipak, od 01. januara 2014. godine, Uprava carine RS je donela odluku da se za sva polovna vozila koja se uvoze koristi jedinstveni katalog AMSS za određivanje carinske osnovice na koju se naknadno obračunava carina i PDV. Ovi katalozi AMSS se štampaju dva puta godišnje.
- Tako se, po novom, za vozila proizvedena u EU plaća samo 20 odsto PDV na vrednost vozila (dakle carina izađe 0 odsto), a za ona koja nisu proizvedena u EU i 12,5 odsto carine, nastavlja Cavnić i dodaje: "U suštini ono što igra značajniju ulogu kod formiranja cene je trošak prevoza, tj. udaljenost i način transporta".
Vraćena kilometraža
Jedan od centralnih problema koji prati kupovinu polovnih automobila je pređena kilometraža, tj. njeno vraćanje. Kako pokazuju podaci, 31,5 odsto polovnih vozila proverenih na carVerticalu u Srbiji je oštećeno, a 1 od 9 automobila u Srbiji ima vraćenu kilometražu.
Prosečna vrednost vraćanja je 54.603 kilometara i na ovaj način, kupac faktički preplaćuje vozilo i, na osnovu lažnih očitavanja, može imati problema sa planiranjem njegovog održavanja, navode iz carVerticala.
Samim tim što su polovnjaci na domaćem tržištu poskupeli u odnosu na 2021. godinu oko 21 odsto, ova prevara pravi sve veću štetu domaćim kupcima.
Što se tiče Evrope, najtransparetnije tržište imaju zemlje Zapadne Evrope, potom Centralne Evrope, dok Istočna Evropa ima najmanje transparentno tržište. Do smanjenja transparentnosti, odnosno do raznih prevara trgovaca dolazi najčešće zbog lošije ekonomske situacije, jake inflacije ili drugih problema na tržištu.
Ako se osvrnemo na aktuelno donošenje zakona koje zabranjuje prodaju dizelaša i benzinaca, i električni automobili pate od istog problema.
Prema kompaniji za istoriju automobila carVertical, 15,6 odsto svih vozila u Evropi ima vraćenu kilometražu. Udeo električnih vozila sa ovim problemom je sličan – 13,4 odsto svih električnih automobila imalo je promenjene kilometraže. Ovo sugeriše da se kupci polovnih električnih vozila i vozila na fosilna goriva suočavaju sa gotovo istim rizikom od prevare u kilometraži.
Kurir.rs/Blic
NE PROPUSTITE
