Velika dobit od digitalizacije
Koristeći nova digitalna rešenja, naftne i gasne kompanije u Evropi mogu da transformišu poslovne i operativne modele. Samo sektor Upstream (istraživanje i proizvodnja nafte i gasa) može da uštedi čak 100 milijardi dolara kroz inicijative za automatizaciju i digitalizaciju do 2030. godine. Kada se digitalizuje svaki segment poslovanja, opšta ušteda na Starom kontinentu može da iznosi i do 73 milijarde evra godišnje, kažu u Rystad Energy, norveškoj kosultantskoj kompaniji. Procenjuje se da su naftne i gasne kompanije u digitalizaciju uložile 17 milijardi dolara 2020. godine, a očekuje se da će 2025. investirati skoro 25 milijardi dolara. Ova ulaganja biće pre svega plasirana u veštačku inteligenciju (AI), internet stvari (IoT) i robotiku za optimizaciju procesa, kažu u Frost&Sullivan-u.
Upotrebom veštačke inteligencije, naftne i gasne kompanije mogu, na primer, da preveniraju i reše incidente u skoro realnom vremenu, kao i da smanje broj aktivnih bušotina, ali uz održavanje visokog nivoa proizvodnje. U isto vreme, IoT senzori i robotika mogu se iskoristiti za poboljšanje bezbednosti zaposlenih. Pored toga, očekuje se da će velika ulaganja biti i u dronove (radi dobijanja informacija u realnom vremenu sa udaljenih instalacija), kognitivno računarstvo (procena troškova istraživačkih blokova), robotika, proširena stvarnost (vizualizacija složene opreme), nano-tehnologija (cevovodi koji se sami popravljaju) i 3D štampanje (zamena delova na udaljenim lokacijama).
Upravo zato, top menadžmenti mnogih kompanija sa pravom smatraju digitalizaciju ključnom za ostvarivanje nove dobiti. Napredak koji je u poslednjih deset godina ostvaren u procesu digitalizacije pomogao je mnogim kompanijama da optimizuju složene procese, poput praćenja izvora gubitaka i neefikasnosti, efikasnijeg odgovora na volatilnost, šokove i razne poremećaje na tržištu.
Biznis na dobitku
Upstream deo naftnog biznisa najveće promene doživeo je u bržem i plodotvornijem lociranju potencijalnih lokacija sa naftom i sprovođenju geoloških istraživanja, kao i kada je reč o bušenjima na kopnu i moru. Tako digitalizacija može omogućiti uštedu od dva do 12 dolara po barelu nafte, i to samo u delu proizvodnje nafte.
Pored toga, naftni gigant Šel (Shell) procenjuje da digitalne tehnologije u svim industrijama imaju potencijal da omoguće smanjenje globalne emisije ugljen-dioksida za 20 odsto do 2030. godine, smanjujući emisije u celom lancu snabdevanja. Nedostatak informacija o tome gde bi moglo da dođe do incidenata sprečava mnoge kompanije da postignu svoje ciljeve dekarbonizacije. Dok se države i kompanije obavezuju da će smanjiti štetne emisije, primetan je nedostatak adekvatnih alata kako bi se identifikovalo nepotrebno curenje. Veštačka inteligencija daje odgovore na sva ova pitanja, i to uz pomoć senzora i prediktivne analitike koja ukazuje na mesta oštećenja, čak i pre nego što se ona dogode.
Pored promene načina na koji se nafta i gas pronalaze i proizvode, digitalizacija bi mogla imati velike efekte na funkcionisanje lanaca snabdevanja. Ogroman broj novih tehnoloških inovacija obećava da će lance snabdevanja učiniti manje linearnim i međusobno povezanijim. Od omogućavanja bržeg i efikasnijeg donošenja odluka do potrošačkih projekata, digitalizacija može da pomogne kupcima i dobavljačima da se efikasnije povežu i sarađuju.
Šta se dešava u srpskom naftnom sektoru?
Domaći naftni sektor uspešno prati trend digitalizacije. Iako se promene odnose na sve segmente biznisa, najviše pažnje privlače oni projekti koji su najvidljiviji potrošačima i odnose se na maloprodaju. U NIS-u, kao vodećoj naftnoj kompaniji u Srbiji, navode da imaju digitalni portfolio sa više od 110 projekata koji obuhvata sve biznis blokove, ali i organizacione delove koji pružaju podršku poslovanju. U oblasti istraživanja i proizvodnje nafte, digitalni projekti olakšavaju proces potrage za ugljovodonicima, kao i praćenje svih važnih parametara u realnom vremenu - od načina rada bušotine i njene proizvodnje, pa sve do praćenja procenta nafte u fluidima, pritiska, temperature, količine vode, pumpi i potrošnje struje. Značajno je i to što domaći naftaši mogu da se obučavaju na virtuelnim naftnim poljima koja su verna kopija realnih aktiva.
U Rafineriji nafte Pančevo, u fokusu digitalizacije je efikasnost upravljanja tehnološkim procesima na bazi real time podataka i napredne analitike, a takođe i automatizacija procesa u rafineriji. Jedan od primera je i prediktivno održavanje postrojenja, koje omogućava rano prepoznavanje potencijalnih kvarova na opremi i sprečavanje neplaniranih obustava rada.
Za potrošače su posebno važni projekti koji im olakšavaju i ubrzavaju proces kupovine goriva. Takva je i digitalna aplikacija Drive.Go kojom je prvi put u Srbiji omogućena kupovina goriva bez odlaska na kasu. U NIS-u navode da im je prioritet unapređenje komunikacije sa potrošačima i poboljšanje kvaliteta usluga, a da digitalizacija nije cilj sam po sebi, već sredstvo kojim se dolazi do najboljih rezultata.
Iako digitalizacija za naftaše nije novina, analitičari procenjuju da postoji još mnogo prostora za unapređenje. Izvesno je da će digitalizacija biti jedan od prioriteta energetskih kompanija i u narednom periodu. Današnje tržište je takvo da sve kompanije stavlja pred surov izbor – inoviraj ili nestani.
Promo
