Ako SAD ne budu mogle da plate dug, to će imati veoma ozbiljne posledice ne samo po Sjedinjene Države, već i po globalnu ekonomiju, upozorila je prošle nedelje, Džuli Kozak, direktorka za komunikacije Međunarodnog monetarnog fonda.
O tome koliko je ovaj dug opasan, ali i o tome kakav je ovaj dug, govorio je u emisiji Puls Srbije Mahmud Bušatlija, savetnik za investicije i razvoj.
Bušatlija prikazuje dve strane u Američkoj politici koje direktno utiču na ekonomiju sveta.
- Faza dogovaranja u Americi je politčko pitanje, Sa jedne strane je Bajdenova administracija, a sa druge Trampova. Republikanci time ucenjuju Bajdena da mora da smanji troškove, i to na račun Ukrajine, jer ulažu u taj rat i to su ogromne pare - milioni. Recimo, Amerika prošle godine nije davala pare samo iz vojnog budžeta, nego je, čak i njihov parlament donosio odluke da se iz nekih drugih fondova unosi još para, a sa druge strane kada pogledate šta je bankrot, to strašno zvuči. Mi još ne savladavamo te kapitalističke pojmove. Kada proglase bankrot, onda se država postara da donese odluku da niste sposobni da raspolažete svojim kapitalom, pa vam nametne neku prinudnu upravu koja rešava vaš problem na razne načine - započeo je Bušatlija.
Propisi su za sve isti, kaže sagovornik emisije "Puls Srbije".
- Svi će oni imati neku platu. Jedina opasnost je smanjenje troškova. Amerika neće doći u situaciju da ne može da vrati neki kredit. Šta će se desiti na nekom globalnom odnosu, sigurno će doneti odluku o donošenju te gornje granice, odnosno količine novca kojom može biti zadužena zemlja. Oni jako loše upravljaju svojim kapitalima, jer SAD kada treba da vrate pare, oni štampaju taj novac - kaže Bušatlija i dodaje:
- Bez obzira da li će Bajden progurati ovu priču i obećanja čitavom svetu i 30 zemalja koje slušaju Ameriku, isti će rezultat biti. NIje pitanje jačina dolara, važno je sada da pada prihvatanje drugih, i da li oni vrednuju dolar kao jedinstvenu valutu. To će biti ključno u procesu dedolarizacije, jer je to i dovelo Ameriku u ovu situaciju. Početkom ovog veka, skoro 80 odsto depozita u rezervama trećih zemalja išli su dolari i papiri od vrednosti. Sada je to spalo na oko 40 odsto i to činjenicom da je već 2014. godine, kada su počeli sukobi u Ukrajini, Rusija je počela da prodaje svoje naoružanje samo za rublje. Već 2018. godine imali su sporazum sa Saudijskom Arabijom, koja je bila pod američkom kontrolom, da će im prodavati naoružanje za rublje! U to doba već su počele američke sankcije Kini. Time je smanjila uvoz nafte iz Saudijske Arabije, pa je opet Saudijska Arabija pregovarala oko nafte sa Kinom. Vrlo brzo su došli do spoarzuma da jedan deo nafte, plaćaju svojim novcem. Zašto je to Saudijska Arabija prihvatila? Ova situacija da može da proda Kini za njihove pare, otvorilo im je tržište Kine - rekao je i pojasnio kako je to uticalo na Ameriku:
- Amerika je skoro 70 puta podizala granicu i to je način ekonomske politike. Oni ne gledaju to kao problem. I dan danas žive u ubeđenju da je dolar jedina valuta u svetu, uz dosta problema na tržištu. A zašto su mogli da podignu taj iznos? Ako treće zemlje prihvataju dolar kao svoju rezervnu valutu, taj iznos dolara koji drže kod sebe u parpiru, ne u novcu, onda Amerikanci mogu da odštampaju toliko para i komotno su štampali velike količine novca. Sada, kada su pali na ispod 50 odsto, smanjena je mogućnost štampanja novca, a višak koji je pokriven svojim dolarima, a drugi deo dovodi do inflacije, jer imaju najava za usporavanje ekonomije i pre momenta povećavanja uloga duga sada su otvoreni za inflaciju - rekao je Bušatlija.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
