Sindikati traže da se minimalac sa sadašnjih 40 000 dinara poveća na 50 000 i to već od 1. jula, a svoj zahtev brane visinom potrošačke korpe u Srbiji.
I pošto se stavovi poslodavaca, sindikata i Ministarstva finansija razmimoilaze pregovori su prekinuti. Ali ovoga puta jer, kako kažu iz Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, država ne dozvoljava povećanje minimalca iako su poslodavci spremni da ga podignu.
Ko na kraju određuje koliko je nekome potrebno da živi na minimumu i zašto se stavovi u vezi sa tim uvek razilaze voditelji Pulsa Srbije na Kurir TV Milica Marković i MIloš Anđelković razgovarali su sa Nebojšom Atanackovićem iz Unije poslodavaca Srbije i profesorom Fakulteta političkih nauka Zoranom Stojiljkovićem.
- Kad god treba da se krene u pregovore o novoj minimalnoj ceni rada, pravimo anketu s našim članvima, koji dosta opširno opisuju svoje stanje i smatraju šta treba uraditi. Oko dve trećine anketiranih je za povećavanje, ali uz odrešene ustupke države, smanjenje poreza na plate. Manjina, koja svojim zaposlenima isplaćuju prosek od 70-80.000 dinara, njima je svejedno da li će ta minimalna cena rada biti povećana. Oni iovako isplaćuju više - objasnio je Nebojša Atanacković
Stojiljković, koji je i sam bio na čelu sindikata Nezavisnost, dao je svoje viđenje o pregovorima.
- Reći ću vam nekoliko stvari koje možda i ne očekujete da čujete od mene. Prvo, mislim da je kolega Atanacković potpuno korektno interpretirao postojećui situaciju. Platu diktira tržište rada, a poslodsavci su svesni da teško mogu naći ikog ko je kvalitetan za ispod 50.000. Drugo, nije povećanje minimalne zarade jedini način da se poboljša položaj radnika. Možete podići neoporezivi deo zarade svima koji su ispod medijalne zarade. To je zarada koju prima više od polovine zaposlenih, a to vam je 62-63.000 dinara. Život s tom zaradom nije mnogo bolji od onog s 40 hiljada. Treće, ovde sa ovolikom inflacijom od preko 16 odsto i cenama koje su otišle na 30 odsto i ići će dalje, teško je živeti. U problemu su svi oni koji nemaju šestocifrenu zaradu - započeo je Stojiljković.
Nastavio je sa analizom tržišta rada i materijalnim statusom velikog broja zaposlenih u Srbiji.
- Za veliki broj ljudi, samo se tako može pristojno živeti. To je manje od 10 odsto zaposlenih. Država može kontrolom inflacije i specifičnim davanjima najugroženijim da omogući da ljudima ne pada standard. Razmišljatje da je ovo jedna vrsta prevare, poslodavci znaju da smo se pre 3 godine dogovorili da minimalna zarada ne ide ispod minimalne potrošačke korpe. Znate li šta je u Srbiji predmet natpolovičnog dogovora, osim da nećemo u NATO? Ocena da je ovo duboko korumpirana, klijentelistička država, opterećena partijskim zapošljavanjem i da je standard nedozvoljivo mali, a da su jednakosti gotovo perverzne - smatra Stojiljković.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
