BEOGRAD - Neizvesnost.Pad cene zlata na berzi mogao bi biti znak da ekonomska kriza jenjava i da se zbog toga špekulanti na berzama okreću rizičnijim ulaganjima u akcije i tržište kapitala, pre svega u žitarice i naftu, smatraju svetski stručnjaci. Rast cene zlata istorijski je bio povezan s periodima finansijske rize, ali prema mišljenju stručnjaka, pad cene ovog puta ne mora nužno da znači i kraj krize.Broker Nenad Gujaničić veruje da je kratkotrajan trend to što je pre desetak dana došlo do većeg pada cene zlata na globalnom nivou i da će ponovo rasti.Štampanje novca- Cena zlata je u bliskoj vezi s krizom, jer investitori vrednost svoje imovine štite tako što je konvertuju u zlato. Od septembra prošle godine neke velike svetske centralne banke, pre svega Amerike i Japana, vodile su politiku takozvanog jeftinog novca štampanjem velikog broja novčanica. Ta ekspanzija novca u nekom trenutku dovodi do inflacije, pa je zlato atraktivno. Međutim, investitori su od septembra prošle godine velike količine novca investirali u akcije i fjučerse na akcije, pa su sve velike berze zabeležile veliki rast. Globalno, na tržištu su akcije svih sektora mnogo porasle, a koji će sektor imati najbolje performanse, teško je utvrditi - kaže Gujaničić.Kako cena zlata snažno oscilira, ulaganje u ovaj plemeniti metal je rizično, dok se, dugoročno gledano, investiranje u deonice pokazalo kao najbolja varijanta.Pad je neminovanI ekonomista Goran Nikolić kaže da je razlog za pad cene zlata na berzama najverovatnije nagoveštaj da će pojedine zemlje prodavati svoje rezerve da bi se iščupale iz dugova, a ne izlaska iz krize.- Kipar je počeo da prodaje svoje zlatne poluge da bi rešio finansijske probleme, a i neke druge zemlje su najavile prodaju zlata. Drugi razlog za pad cene zlata je što je njegova cena previše rasla, a kad nešto dostigne neverovatnu cenu, pad je neminovan - kaže Nikolić.
Bušatlija: Zlato se prodaje zbog likvidnosti♦ Finansijski stručnjak Mahmud Bušatlija smatra da pad cene zlata nije strukturan već tržišni jer su neke zemlje, ali i velike korporacije počele da prodaju zlato da bi pokrile gubitke, zbog čega se povećala njegova količina na tržištu.- Pogrešno je verovati da je pad cene zlata u vezi s krizom. Zlato je naizgled stabilno sredstvo jer u uslovima krize ne možete lako utvrditi njegovu pravu vrednost. Moguće je da se investitori udaljavaju od zlata da bi investirali u neke poslove ili da bi preživeli i obezbedili dnevnu likvidnost zbog gubitaka. Veliki investitori ulažu u špekulacije - kaže Bušatlija, i dodaje da je neizvesno šta će dalje biti s krizom.
