BEOGRAD - Dok dođe od proizvođača do kupca, paradajz poskupi nekoliko puta. U pojedinim krajevima Srbije otkupna cena kilograma paradajza trenutno je 10 dinara, a dok dođe do potrošača, taj isti paradajz prođe kroz ruke nakupaca i trgovaca, što mu na nekim mestima cenu podigne i deset puta.I pored toga što trgovci u Srbiji kupuju paradajz po niskim cenama, u trgovini se ona ne prenosi na kupce. I dok se povrtari žale, nakupci zadovoljno trljaju ruke. S obzirom na veliku količinu roda i manjak kupaca, proizvođači su prinuđeni ili da prihvate cenu od deset dinara, ili da paradajz bace. Ipak, kupci nemaju koristi od bagatelne velikoprodajne cene ovog povrća jer je na pijaci kilogram ovog povrća od 60 do 80, a po dragstorima i oko 100 dinara.- Trenutno je došlo do sudara bogatog roda sa otvorenog, proizvodnje iz plastenika i velikog uvoza. U isto vreme izvoza praktično i da nema, kao ni organizovanih sistema prerade, na tržištu je stvoren višak, što je dovelo i do spuštanja cene - objašnjava agroekonomista Milan Prostran.Željko Ostić, proizvođač paradajza, objašnjava da su troškovi ove proizvodnje među najvišim, posebno u godini koja je nestabilna kao ova, gde se svakodnevno smenjuju kiše i žega.- Takvi uslovi zahtevaju više prskanja jer postoji šansa da se rod zarazi plamenjačom, ili da propadne zbog vlage, a svaki preparat je skup. Uz to, mi nemamo vremena da prodajemo paradajz ceo dan na pijaci, pa ga nakupcima prodajemo po nižoj ceni, a oni je na kvantašima daju po ceni i preko 10 puta višoj - objašnjava Ostić. Srđan Hadžić, proizvođač paradajza, smatra da domaćem paradajzu cenu najviše obara nekontrolisani uvoz iz Makedonije i Albanije. - Iz ovih država nam dolazi paradajz druge, treće kategorije, koji je jeftiniji od domaćeg, iako su skupe putarine, troškovi transporta iz Makedonije, PDV, sanitarne kontrole - priča Hadžić.
