BEOGRAD - Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je da će do postepenog pada kamatnih stopa na kredite privredi i građanima doći, ali je preduslov za to očuvanje makroekonomske stabilnosti i obezbeđenje niske, stabilne i predvidive inflacije.
"Kada uradimo taj domaći zadatak smanjiće se i percepcija rizika, zbog koje su sada kamate na dinarske pozajmice više od referentne kamatne stope i povećaće se dinarski izvori za kreditiranje po povoljnijim uslovima", rekla je Tabakovićeva.
Kako je istakla, očekivani ekonomski oporavak Srbije treba da donese kvalitetnije investicije, što znači da će i korisnici kredita imati veću kreditnu sposobnost i da će rizik naplativosti kredita biti manji, a to omogućava niže kamatne stope na kredite.
"Nesporno je da bi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) bio dodatna garancija da Srbija vodi dobru ekonomsku politiku, ali ako Vlada Srbije bude dosledno sprovodila ono što je sama utvrdila na planu javnih finansija i strukturnih reformi, efekti odlaganja aranžmana sa MMF biće relativno mali", kazala je Tabakovićeva.
Za kreditni rejting Srbije je, po njenoj oceni, najvažnije da se vodi ekonomska politika koja uliva poverenje investitorima i međunarodnim finansijskim institucijama. "MMF je u poslednjem izveštaju o Srbiji pozitivno ocenio monetarnu politiku, ističući unapređenje okvira režima ciljane inflacije i odlučno reagovanje na odstupanje od cilja. Neosnovanost zamerke o preuranjenoj relaksaciji monetarne politike potvrdiće na najbolji način snažan pad inflacije u narednim mesecim i njeno vraćanje u granice cilja do oktobra. Sa aranžmanom sa MMF-om ili bez njega, za rejting Srbije je bitno da NBS ostvaruje ono što najavljuje, što važi i za državu, odnosno vladu", rekla je Tabakovićeva.
Ona je ocenila da u Srbiji i dalje postoji potreba da država subvencioniše kredite, ali je važno da se odredi šta su prioriteti, tim pre što su budžetska sredstva limitirana. "U normalnim regulatornim okolnostima subvencionisani krediti nisu uobičajeni, a sa stanovišta tržišta nisu ni poželjni. S druge strane, imajući u vidu nizak obim ekonomske aktivnosti, nelikvidnost u privredi i usporenu kreditnu aktivnost banaka oni mogu da budu podsticaj za poslovanje nekih sektora. Ja se nadam da će se sa vođenjem dobre ekonomske politike privredna aktivnost oporaviti, a kreditna aktivnost banaka povećati i da neće ni biti potrebe za ovakvim merama države", kazala je guverner NBS.
Ona je negirala napise u medijima da NBS sprovodi vanredne kontrole poslovanja nekih banaka i istakla da redovne kontrole pokazuju da je bankarski sektor visoko likvidan i dobro kapitalizovan. "NBS je u slučaju Nove Agrobanke i Razvojne banke Vojvodine, kojima je oduzeta dozvola za rad, blagovremeno i odlučno reagovala i sačuvala poverenje u bankarski sistem, i tako će centralna banka i ubuduće postupati, ako bude potrebe", kazala je Tabakovićeva. Ukazala je da postoji problem u upravljanju državnim bankama, gde je nešto veći procenat problematičnih kredita, ali je istakla da takav problem postoji i u bankama koje su osnovane stranim kapitalom. Guverner NBS je najavila da je priprema zakona o platnim uslugama u završnoj fazi i da bi on trebalo da bude na dnevnom redu jesenjeg zasedanja Skupštine.
Tim zakonom će, kako je objasnila, biti uvedene konkurencija u bankocentričnom sistemu, odnosno biće omogućeno da platne usluge pored banaka mogu da pruaju i drugi učesnici na tržištu, a biće regulisano i izdavanje elektronskog novca i obezbeđena veća zaštita građana u toj oblasti. Guverner NBS je pohvalila Zavod za izradu novčanica (ZIN) koji je, kako je rekla, posle promene rukovodstva i ugovaranja novih poslova "jedan od najuspešnijih delova NBS", koji državi obezbeđuje devizni priliv. Završena je kontrola poslovanja ZIN-a u ranijem periodu, a rezultati, po rečima Tabakovićeve, pokazuju da će tu biti posla i za druge državne organe.
