ŽELJKO SERTIĆ ZA KURIR: Da smo bili odgovorniji, ne bismo prodavali Telekom!

BEOGRAD - Željko Sertić, ministar privrede, otkrio je za Kurir šta se dešava u “Železari”, objasnio zašto radnici firmi koje idu u stečaj treba da uzmu otpremninu, nagovestio kakva je sudbina hemijskog kompleksa sa 3.000 radnika, a na pitanje da li prodajom “Telekoma” priznajemo da smo kao narod nesposobni, i da su Finci, na primer, sposobniji jer ne prodaju “Nokiju”, ministar kaže: “Rekao bih da su odgovorniji.”Hoće li i kada konačno biti završena privatizacija?- Najveći deo privatizacije ćemo obaviti do kraja godine, više od 95 odsto. Za skoro 400 firmi imamo jasno definisan plan. Za samo 17 firmi ostaje rok do juna sledeće godine.Ali ipak ostaju još neke firme, za koje nema rokova?- Ostaje 117 firmi na tržištu. Jedan deo su blokirali poverioci kad je istekla zaštita, kod nekih je uveden stečaj, neka preduzeća, poput “Laste” i “Simpa”, nisu blokirana jer su urađeni reprogrami i kod njih se pokušava poboljšanje poslovanja kako bi ih bolje prodali. Sve ove firme moraju da plaćaju troškove i bore se na tržištu, što nikad dosad nije bio slučaj.Od ovih 117 firmi, stečaj je uveden u 43. Ima li roka za preostalih oko 70?- Posle 31. decembra, po Zakonu o privatizaciji, nema više društvenog kapitala. Neke od tih firmi će biti privatizovane na klasičan način, a neke kroz stečaj jer zbog dugova, restitucije ili nekih propisa drugačije nije moguće.Za koliko radnika ste obezbedili otpremninu?- Obezbedili smo 16 milijardi dinara, što je ogroman napor za budžet. Prijavljivanje za socijalni program je u početku bilo slabo jer su direktori i sindikati uveravali radnike da se ništa neće promeniti. Sada je odziv mnogo bolji. Radnici preduzeća koja odlaze u stečaj ne treba da se plaše da uzmu otpremninu jer ih to ne sprečava da se zaposle kod novog vlasnika firme. Značajno je da će im država povezati “rupe” u radnom stažu, koje mnogi od njih imaju.Koliko radnika će ostati bez posla?- U ovom momentu se borimo za svako radno mesto i na kraju godine imaćemo preciznije podatke, pre svega u Ministarstvu rada.S kojim kupcima razgovarate o najvećim firmama?- To je poslovna tajna, ali gotovo za svaku firmu ima zainteresovanih.Kako ćete rešiti pitanje hemijskog kompleksa?- Petrohemija, MSK i “Azotara” imaju oko 3.000 radnika i veoma su važni za privredu, BDP, izvoz... Imaju tržišni potencijal, ali moraju da se stvore preduslovi. Za MSK i “Azotaru” to je cena gasa o kojoj se pregovara sa “Gaspromom”, granica minimalnog profita je, u zavisnosti od firme, od 220 do 280 dolara. Petrohemija je u prvom kvartalu prvi put bila pozitivna, ali ima veliki dug, od oko 500 miliona evra. Formirana je radna grupa za završetak privatizacije ove tri firme i vrlo brzo ćemo izneti rešenja.Čime će MMF biti zadovoljan kad je reč o hemijskom kompleksu?- MMF želi da vidi našu posvećenost rešavanju tih problema i u okviru toga dugoročne planove. Ako “Petrohemija” nema gubitke i tražimo kupce, to je sada dovoljno. Njih ne interesuje kako ćemo da obavimo privatizaciju, već da firme plaćaju svoje obaveze javnim preduzećima, jer bez toga ni ove firme ne mogu da se oporave. Na primer, nema rešenja za “Srbijagas” ako mu ove firme duguju i ne plaćaju gas.Ugovor sa upravljačima “Železare” je tajan. Javnost ne može da kontroliše šta se tamo radi. Šta se dešava?- Ovog momenta stvari idu čak za nijansu bolje od ugovorenog. Tu imamo dogovor i monitoring MMF, SB i EU, koja ne dozvoljava pomoć sektoru čelika.EU je garant da država ne daje pomoć “Železari”?- Tako je. Sada smo, inače, na granici nulte profitabilnosti. Ušteđeno je na energentima, na primer na koks se mesečno troši oko 2,5 miliona dolara manje, efikasnost proizvodnje je viša, ruda je jeftinija... Imamo vrhunski menadžment. Takav kvalitet tražićemo i za “Telekom” kad uđemo u njegovu privatizaciju. Važno je da imamo kredibilnu kompaniju koja će obezbediti i interese Srbije - zapošljavanje, razvoj, održivo poslovanje.Ali zašto prodavati nešto što nam donosi profit?- “Telekom” sada dobro radi, ne moramo da ga prodamo, ali da bi se tako nastavilo, neophodni su novac za ogromna ulaganja i stručnjaci s velikom poslovnom mrežom iza sebe.Da li na ovaj način priznajemo da smo kao narod nesposobni, da su Finci, na primer, sposobniji jer njihova država ne prodaje “Nokiju”?- Rekao bih da su odgovorniji. Ti severni narodi su odgovorniji prema sebi i budućim pokolenjima. Moramo mnogo da učimo i da se menjamo. Sada, ne primer, pripremamo zakon o ulaganjima. Zašto ne bismo imali zakon kao u Irskoj ili Singapuru, koji su svetski lideru u tome. Hoću da imamo najbolji zakon o ulaganju u Evropi.Da li je dovoljan zakon?- Ne, ali uz njega pripremamo ceo paket aktivnosti i mera. U toku leta organizovaćemo i edukaciju čelnika opština kako da primene zakon. Ne možemo sve da centralizujemo i da za sve bude odgovorna centralna vlast. Ako opština preuzme obaveze, mora i da ih ispuni. Ulagače ne interesuje naša sporost i neodgovornost.Šta je predložio savetnik za “Telekom”?- U završnoj su fazi, ali još nema konačnog modela prodaje. Odredićemo ga kad dobijemo pisma o zainteresovanosti, jer će Vlada će ovih dana raspisati javni poziv.Nema modela?- Procedura za određivanje modela je ista kao i kod privatizacije ostalih firmi - na jednoj strani imate finansijske pokazatelje, bilanse, prihode, rashode, a na drugoj šta žele i nude kupci. Na kraju se u skladu sa zakonskim rešenjima određuje model privatizacije.Ali, prodajemo većinski paket?- Ne mora da znači. Videćemo šta će sve biti na stolu.

Kurir