Roditelji, gde su vam deca? Šta rade dok ste na poslu, gde i s kim su u večernjem izlasku? Poznajete li njihove najbolje drugove, verujete li im na reč kako provode slobodno vreme, da su popili dva piva, vina ili da piju samo sokove... Da li ste razmišljali šta u njihovom žargonu znače termini "odvalili se", "prebili se", "bio sam urađen"... Đavo je odneo šalu, pošto je prethodno odneo živote.
Narkomanija nije nova pošast koja hara Srbijom, bolesti zavisnosti bilo je oduvek, ali droga nikada nije bila dostupnija, tačnije, nikada nije bila jeftinija i nikada je nije bilo toliko. Nikada tako sakrivena u šarenim, naizgled naivnim, tableticama, nikada tako sveprisutna u školama, klubovima, na koncertima, splavovima i žurkama. Alarm koji moramo uključiti i objaviti rat drogama postaje prioritet nad prioritetima i jedna od najvažnijih bitaka u kojoj kao društvo moramo pobediti jer ovo zlo razara svaku poru društva, uništava čitave porodice i obesmišljava svaku ideju normalnog života.
Zato Kurir pokreće veliku akciju pod sloganom "Droga je SAMO smrt". Akciju čiji cilj nije da proziva i etiketira već da mobiliše na jedinstveno, istrajno i odlučno NE paklu iz koga za našu decu nema povratka. Ako se tokom akcije makar svaki drugi čitalac Kurira posle objavljenog teksta maši za telefon i pita svoje dete: "Hej, gde si ti?", mnogo smo uradili.
Učenica Politehničke škole u Kragujevcu Marija M. (16) treća je žrtva droge u Srbiji za samo desetak dana, a pre nje su život tragično izgubili Jovan Paunović (17) iz Beograda i Nemanja Šafarik (18) iz Bačke Palanke. Svi od predoziranja. Nažalost, ukoliko se nešto ne preduzme, ovaj crni niz će se sasvim sigurno nastaviti. Na tržištu opijata u zemlji obrne se godišnje više od 500 miliona evra, a razrušene porodice i uništeni životi zavisnika ne daju se izbrojati.
- Mladi i adolescenti su u posebnoj opasnosti jer su najprijemčiviji za zloupotrebu narkotika, bez dovoljno iskustva, samopouzdanja i samopoštovanja, vaspitava ih ulica i društvo. Više od 90 odsto korišćenja nedozvoljenih supstanci otpada na marihuanu, tri do pet odsto na amfetamine, u koje spadaju ekstazi, spid, kristal met i druge, dok manji broj mladih koristi skuplje narkotike kao što su kokain, heroin ili LSD. Marihuana može da stvori veliki problem kod adolescenata, a posebno kod mladih momaka, jer je okidač za teške psihoze koje se na kraju završavaju sa višemesečnom hospitalizacijom. Marihuana nije laka droga, laka droga ne postoji! Takođe, trenutno su u naletu amfetamini jer se bukvalno svakodnevno sintetišu njihove nove vrste. Oni već posle dva korišćenja izazivaju zavisnost, a mogu da imaju smrtonosne posledice - kaže Ivica Mladenović, psihijatar u Institutu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj. On naglašava da treba razlikovati zloupotrebu koja može da se dogodi i u 12. godini i zavisnost od narkotika koja najčešće počinje sa 18 godina. On objašnjava da mladi vole amfetamine jer dižu, izazivaju osećaj euforije, gubitak apetita i sna, a pri tome su veoma dostupni i jeftini.
- Međutim, oni mogu da dovedu do prekida rada srca, disanja i epileptičnih napada. Borba protiv narkotika mora biti sistemska, ali nužno je da počne sa jačanjem porodice. Džaba uređeno društvo ako porodica nije zdrava, ako roditelji rade sto poslova i ne mogu da se posvete detetu. Zdrava porodica je suština svega. Edukacija i prevencija u školama takođe su veoma značajne - rekao je Mladenović za Kurir.
Direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj, Mira Kovačević, kaže da je osam odsto populacije u Srbiji u nekom trenutku života probalo neku psihoaktivnu supstancu. - Većina je na marihuani, ali u poslednje vreme ih je sve više na sintetičkim drogama i amfetaminima. Ljudi moraju da znaju da čak i jedno korišćenje psihoaktivnih supstanci može biti fatalno jer nikad ne znate kako će vaš organizam da odreaguje na nešto! Oko 80 odsto naših pacijenata su heroinski zavisnici, ali želim da apelujem na ljude da ne dolaze kod nas u krajnjem stadijumu već u startu. Mladima bih poručila da se uspeh i ljubav prijatelja ne kupuju tako što će probati neki narkotik i biti kul u društvu, a roditeljima da ne odustaju, ma koliko situacija izgledala beznadežna već da deci uliju veru u prave vrednosti - kaže Kovačevićeva.
Zbog svega ovog, Kancelarija za borbu protiv droga, na čijem čelu je Milan Pekić, zajedno sa Ministarstvom zdravlja formirala je radnu grupu za izradu novog akcionog plana koji bi trebalo da bude gotov do oktobra, kao deo nacionalne strategije do 2021. godine. Kako nezvanično saznajemo, deo strategije će biti i uključivanje i aktivna uloga medija u podizanju svesti javnosti o zloupotrebi narkotika.
Dr Verica Jovanović: Potrebno je da se javnost mobiliše
Direktorka Instituta za javno zdravlja Srbije "Batut", dr Verica Jovanović, ističe da je njihovo istraživanje pokazalo da je 72 odsto stanovništva prepoznalo drogu kao značajan problem, što potvrđuje potrebu za mobilizacijom javnosti. - To znači da trećina odraslog stanovništva ne prepoznaje korišćenje psihoaktivnih supstanci kao veliki javno zdravstveni problem. Bolesti zavisnosti uvek predstavljaju značajan društveni problem koji, osim posledica po zdravlje i život korisnika, dovodi i do brojnih socijalnih drama, kao i do ekonomskih gubitaka zbog porasta troškova. Istraživanja pokazuju da veliki broj mladih prvi put dolazi u kontakt s psihoaktivnim supstancama u periodu adolescencije, ali i da je veoma važno da prevencija u oblasti sprečavanja korišćenja droga i rizičnih ponašanja bude kontinuirana i uvek prisutna u svim segmentima društva - kaže Jovanovićeva za Kurir.
Istraživanje "Batuta" Većina proba sa 15 godina
Istraživanje o ponašanju školske dece, koje su tokom prošle godine sproveli Institut "Batut", uz podršku Ministarstva zdravlja i Svetske zdravstvene organizacije, pokazalo je da je 12,5 odsto učenika prvog razreda srednjih škola probalo marihuanu, dok ju je 9,9 odsto koristilo u mesecu koji je prethodio istraživanju. Među učenicima koji su ikada probali marihuanu, skoro svaki drugi učenik, njih 45,9 odsto, to je učinio u 15. godini života. Prema nekim procenama, u Srbiji marihuanu koristi više od 210.000 ljudi, na heroinu je više od 50.000, kokain uživa najmanje 30.000 građana. Tablete metamfetamina, kao što su ekstazi, spid i met, ima na svakom koraku i koštaju kao kutija cigareta.
U poslednjih šest meseci Zabranjeno 18 novih droga
U saradnji s forenzičkim laboratorjama u Srbiji, Evropskim centrom za monitoring droga i zavisnosti od droga i Međunarodnim biroom za kontrolu narkotika, Ministarstvo zdravlja je u proteklih šest meseci zabranilo 18 novih psihoaktivnih supstanci. Većina su bile sintetički kanabinoidi, čija upotreba može da izazove ozbiljne zdravstvene posledice. Među tim drogama su kanabinoidi, opioidi, benzodijazepini i katinoni, poznatiji kao "soli za kupanje" i posebno opasni fentanili, koji su 60 puta jači od heroina, a često se s njim i mešaju.
Brojke
- 250 miliona ljudi u svetu uzme bar jedan narkotik godišnje
- 200.000 godišnje umre od posledica droge
- 8 odsto ljudi od 18 do 65 godina probalo je drogu bar jednom u životu
Noviteti na listi zabranjenih droga:
- Fentanil je opiodni analgetik, 100 puta snažniji od morfijuma, čovek zapada u stanje ravnodušnosti bez straha - Gama-hidroksibuterna kiselina (GHB), poznatija kao droga za silovanje, providna, bez mirisa. Mladi je koriste u cilju izazivanja euforije, stimulativnih ili sedativnih i seksualnih efekata - Blou je biljna mešavina u crno-žutim plastičnim omotima, dizajnirana je da bi oponašala učinke kanabisa, ali je mnogo opasnija i smrtonosna je - Spajs i K2 povezuje se sa preko 100 smrtnih slučajeva i na tržištu se koristi kao zamena za lekove tipa bromazepama - Bup odnosno "buprenorfin" se koristi za lečenje zavisnika i trebalo bi da pomogne u skidanju sa heroina, ali izaziva efekat sličan heroinu - Krokodil je mnogo tokisičnija droga od heroina, od koje je već umrlo 30.000 ljudi. Korisnicima se tela bukvalno raspadaju, dolazi do nekroze tkiva, a koža poprima izgled reptila
Kurir.rs/Jelena Pronić
NE PROPUSTITE
