BEOGRAD - Veroljub Šobić pravi poslastice sa ukusima specifičnim za naše podneblje. Supruga Jasmina i ja brzo smo odlučili: ni banana ni papaja, nego šljiva madžarka, kruška karamanka...
Oni prave sladoled od drenjina, mušmula, šljiva madžarki i kruški karamanki, od ajvara i pirotskog kačkavalja, sorbeti od tamjanike, šljivovice..., pišu Novosti.
Zvuči nemoguće i neverovatno, ali paleta boja i ukusa omiljene letnje poslastice dobila je nove, srpske "tonove" zahvaljujući umeću Veroljuba Verka Šobića, poslastičara iz Beograda.
U kugle sladoleda i sorbeta, već tri godine, "pakuje" stare sorte srpskog voća i povrća, čuvenog pirotskog sira, opevanog vina i najčuvenijeg srpskog pića. A, u njima nema ko ne uživa. Kada ih prvi put probaju naši ljudi ne skrivaju oduševljenje i iznenađenje. Stranci, takođe, ali oni u isti mah shvate i da takve ukuse mogu pronaći samo u Srbiji. Zato i ne čudi što je u Šobićevoj poslastičarnici, gužva od jutra do kasne večeri.
- Ideja je bila srpska poslastičarnica - priča Šobić. - O njoj sam maštao, još kada sam u Italiji, od njihovih čuvenih majstora počeo da "pečem" zanat. I kada sam 1991. godine otvorio poslastičarnicu u Novom Sadu, nastavio sam da sarađujem sa Italijanima, jer su kada je reč o sladoledu - majstori bez premca. Godinama sam ih gledao kako vešto promovišu svoje, pa sam rešio da promovišem srpsko uz pomoć njihove tehnologije.
Kada je 2015. godine, poslastičarnicu preselio u Beograd, sagovornik je najpre patentirao način proizvodnje voćnog sladoleda bez ikakvih aditiva, što je u ovom poslu, dotad, bilo nezamislivo. A, u sorbetima je količinu voća, umesto propisanih 35 povećao na 40 odsto.
- Sa suprugom Jasminom birao sam voće za sladolede i brzo smo odlučili: ni banana, ni papaja ni mango, jer Srbija ima svoje i voće i piće - kaže Šobić. - Razgovarali smo sa profesorima Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i rešili da se okrenemo starim srpskim sortama. Sada je u našim sladoledima isključivo suva šljiva madžarka iako je sve teže nalazimo. Drenjine dobijamo sa Kopaonika, kruške karamanku i junsku lepoticu iz Grocke, maline iz više krajeva, mušmule iz Pomoravlja...
Gastro sladoledi, kaže naš sagovornik, nisu novina u svetu. No, i tu se odlučio za ukuse iz Srbije.
- Odlučili smo se za sladoled od ljutkastog ajvara i pirotskog kačkavalja - nastavlja Šobić. - Ajvar nam pripremaju domaćica podno Kopaonika, a kačkavalj stiže iz Pirota. Ove dve vrste sladoleda, zaista imaju ukus koji se pamti. A tek miris tamjanike i jačina šljivovice... Pre nekoliko dana bili su nam turisti iz Španije, koji su ih probali prošle godine i došli su sada ponovo...
Ne krije sagovornik zadovoljstvo zbog oduševljenja svojih mušterija. Zato će kaže i nastaviti sa promovisanjem Srbije kroz njene ukuse i boje:
- Kad znate zanat i imate volju da se "igrate" - nebo je granica. A, pod srpskim nebom obilje svega...
Sladoled filuju ćirilicom!
Da bi sve u našoj poslastičarnici bilo srpsko, ne može se zaobići ćirilica - kaže Veroljub Šobić. - Zato smo sve ispisali našim lepim, jedinstvenim pismom. Od imena poslastičarnice, preko naziva sladoleda istaknutih u frižideru, salveta, čašica i stolnjaka, do moje vizit karte. Verujte, stranci to fotografišu i dele na društvenim mrežama.
Jedina poteškoća je da pronađu pouzdane partnere koji će nam isporučivati srpsko autohtono voće ujednačenog kvaliteta - priča naš sagovornik. - To nam je važno jer je naša poslastičarnica zanatska radnja, što podrazumeva da radimo sa sirovinama, a ne sa repromaterijalom. To je zlatno pravilo zanata i mi ga se pridržavamo.
(Kurir.rs/Večernje novosti/J. Matijević/Foto: TV Prva printscreen)
