U svakoj vlaškoj porodici znanje „šta se valja, a šta ne“ i kako se odbraniti od zlih sila prenosi se s majke na ćerku. Ali postoje i žene obdarene posebnim moćima i znanjem, koje mnogo uspešnije otklanjaju uroke, bolest i druge nevolje. Glas o takvim, belim vračarama i njihovim sposobnostima prelazi granice njihovog kraja, pa i Srbije... Postoje, međutim, i žene koje su u vezi sa „onim čije se ime ne pominje“ (đavolom) i koje se ne ustručavaju da na čoveka navale zlo, iz osvete ili zato što im je neko za to platio. O njima se govori šapatom, a one same nerado pričaju o svom poslu. To su crne vračare...
Za Slobodanku Mikuljević iz Neresnice zna svaki čovek u Homolju i Zviždu. U ranom detinjstvu, kaže, postala je svesna svojih moći: „Odjednom znam da će nešto da se desi, da će neko da dođe, da će nešto da padne...“, a kasnije je počela da pomaže ljudima.
Pre nego što odluči da se pozabavi nečijom nevoljom, ona nad čistom vodom u kojoj su tamjan i so i uronjen nož čita molitvu Bogorodici i svecima, a zatim sipa užareno ugljevlje.
- Ako žeravica potone, tom čoveku mogu da pomognem. Ako ostane da pliva na površini, ja mu kažem da od mene pomoći nema, jer nije napast, nisu zle sile... Možda je u pitanju prava bolest, pa treba da ode kod lekara - objašnjava Slobodanka.
Rituali koje ona posle toga izvodi složeniji su i u njima koristi razne druge predmete: pogaču, jaje, crveni konac... Nekome će naložiti da tri dana uzastopce mesi hleb, drugome da se tokom određenog perioda uzdržava od seksualnih odnosa, trećem da mesec dana koristi samo so nad kojom je ona očitala molitvu, ali detalji o ovim obredima deo su Slobodankinih moći i ni ona, niti ijedna druga vračara neće o njima govoriti.
Slobodanka kaže da „sigurno“ pomaže neplodnim bračnim parovima, ali samo „ako su zdravi“. Takođe, skida urok kod ljudi i pomaže ljudima na čiju su stoku neke druge vračare uputile zle sile...
Gotovo da nema naroda u kojem ne postoji verovanje da neki ljudi pogledom mogu doneti nesreću. Najpodložnija uroku su mala deca, ali i odrasli ako ništa nisu preduzeli da se zaštite. Posledica uroka su nervoza i svadljivost, što za posledicu ima napete odnose u porodici. Kad se to desi, ljudi se obraćaju vračarama za pomoć.
Slobodanka nerado govori o svojim bajalicama, ali neki istraživači ranije su zabeležili da prilikom skidanja uroka vračara gasi ugljevlje i postavlja pitanje silama, a ako je potvrdan odgovor, žeravica pada na dno suda. Tako se, traženjem odgovora od ugljevlja, sužava krug oko onoga ko je urok bacio: određuje mu se pol, da li je sused ili rođak, mlad ili star, debeo ili mršav... sve dok se ne dođe do imena. Onda se urok skida bajanjem. Pošto je zlo neuništivo, ono se samo može preusmeriti, to jest vratiti onome ko ga je uputio.
Osnovno načelo, kaže Slobodanka, kojeg se ona kao bela vračara drži jeste da se nikome drugom osim pošiljaocu zla ne naudi.
- Došao mi je čovek i kaže: „Hoću da se moj sin oženi jednom devojkom iz sela, ali ona ga neće. Plaćam koliko treba, samo da tri dana bude u mom dvorištu! Samo da mi tri dana bude snaja, a posle neka ide gde hoće!“ Hteo je da je obruka, da joj se osveti... Rekla sam mu da nema čime on to da plati! Kako ja nekome život da uništim! - prepričava jedan slučaj.
Bajanje može vratiti potenciju muškarcu ako mu je ona crnom vradžbinom oduzeta, ako je, kako Vlasi kažu, vezan. Ali...
- Kako da odvežem nekog ko ima 65 godina? - smeje se.
BEZ TELEFONIRANJA
Slobodanka ne naplaćuje svoje bajanje. Uobičajeno je, međutim, da zahvalni posetioci ostave poklon. Ali nema tu neke velike vajde... Njena kuća skromnija je od većine ostalih u susedstvu. Broj svog telefona nikome ne daje...
(Kurir.rs/Momčilo Petrović/ Foto: Vladimir Šporčić)
