Ljudi u Srbiji masovno lažiraju saobraćajne nezgode kako bi od osiguravajućih kuća naplaćivali štetu od po nekoliko hiljada evra!
Prema rečima naših sagovornika, u ove prevare umešani su i pojedini lekari, veštaci i policajci, a od naplate štete od osiguravajućih kuće ove organizovane grupe uzimaju godišnje milione evra.
- To je sfera organizovanog kriminala, lanac više ljudi organizovanih u grupe. Reč je o čistom krivičnom delu prevare, a osiguravajuća društva plaćaju ljudima velike sume novca. U lanac prevare umešani su lekari, veštaci, pojedini policajci koji svojim zvaničnim dokumentom moraju da opravdaju to što se desilo, i na kraju se dobit deli na sve učesnike - priča za Kurir advokat Nebojša Milosavljević.
Prema njegovim rečima, najčešća prevara kod tih fingiranih udesa su prijave za lažne povrede vrata ili pršljenova, koje su česte kod sudara, a koje se teško proveravaju i dokazuju. On dodaje da se lažiraju i medicinski rezultati.
- Za lakše povrede naplate oko 1.000 evra, a za teže povrede od 10.000 do 30.000 evra. Što se tiče naplate štete od slupanog automobila, i tu ima više modela prevare. Uglavnom učestvuje jedno staro vozilo i jedno novije, koje je kasko osigurano. Tamo gde nema nadzornih kamera oni se kobajagi sudare. Odmah se zove policija da napravi zapisnik, a prevaranti se pojavljuju kao lica koja su povređena u jednom ili drugom automobilu. Zatim svi zajedno idu kod lekara po medicinski izveštaj, kojim potvrđuju bilo lakše povrede, bilo pretrpljeni stres. Posle toga lažnu dokumentaciju dostavljaju osiguravajućim kućama. Ima i opcija da se negde postave već oštećena vozila, pa onda naknadno postavljaju materijalne tragove - objašnjava Milosavljević i dodaje da ovo krivično delo spada u teže, kao i da je zaprećena kazna od godinu do deset godina zatvora.
Profesor sa Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić kaže za Kurir da je to vrlo razvijen način prevare na koji varaju osiguravajuće kuće.
- Pre nekoliko godina imali smo sudski proces u kojem je okrivljeno oko 30 policajaca koji su vršili procene i veštačili. Ljudi se na svakakve načine dovijaju da dođu do novca. Bilo je i primera gde su učestvovali u prevari ljudi koji se nisu ni nalazili u kolima tokom sudara, pa se žale da su povređeni, ima i toga da prijave nezgodu koje nije ni bilo - navodi Vujanić i dodaje:
- Imao sam slučaj sa "pežoom 206" koji je naleteo na "zastavu", u "pežou" je bilo pet, u drugom vozilu četiri putnika, a svi iz istog sela. Tražili su novac za navodne povrede, a štete na automobilima nije bilo.
Brojke 10 godina zatvora iznosi maksimalna kazna za ovu vrstu prevare 1.000 evra dobijaju ljudi za lakše povrede 30 hiljada evra mogu naplatiti kad su teže povrede u pitanju 6 osoba uhapšeno prošle godine zbog lažnih sudara
Udruženje osiguravača Srbije
Uvećan broj prevara
Prema podacima svetske statistike, do 10 odsto odštetnih zahteva se zasniva na prevari. Iz Udruženja osiguravača Srbije (UOS) navode da su prevare u osiguranju u konstantnoj ekspanziji i predstavljaju najveći problem industrije osiguranja svuda u svetu: - Pojavom ekonomske krize procenat pokušaja prevara uvećan je u odnosu na ranije godine. Nažalost, ni naše tržište nije zaštićeno od tog trenda, s tim što su kod nas najzastupljenije prevare u auto-osiguranju, jer su te polise na našem tržištu najprodavanije. UOS razvilo je izuzetno napredan softver za detekciju prevara u osiguranju.
(Kurir.rs/Mina Branković/ Foto: Kurir, Profimedia, Marina Lopičić, Beta Miloš Miškov)
