Slučaj ove banke poslednji je u nizu prevara koje prezaduženi klijenti uz pomoć advokata, procenitelja, sudija i izvršitelja po ustaljenom modelu varaju banke kojima duguju i oštećuju ih za milionske iznose. Osnovna stvar na kojoj se gradi cela šema prevare jeste nepostojeće potraživanje za navodnu izgubljenu dobit firme koja je otišla u blokadu i prestala da radi. Umesto da vrati dug banci, ona je tuži za astronomske sume i uz pomoć advokata i sudskih veštaka, koji podnose falsifikovanu dokumentaciju, naplaćuje astronomske iznose za izmišljenu štetu.
Prema navodima iz krivične prijave, u koju je Kurir imao uvid, ova banka je tužila Zorana Ivankovića, vlasnika pekare "Sunce plus" iz Leskovca, njegovu suprugu Gordanu Ivanković, vlasnicu pekare "Pekara sunce plus", njihovog advokata Vlastimira Simonovića, kao i leskovačke sudske veštake Slavoljuba Stojanovića, Zorana Stojanovića i Tomislava Cvetanovića. Navedeni su tuženi za krivična dela poreske utaje, zloupotrebe položaja, oštećenje poverilaca, falsifikovanje isprava, davanje lažnog iskaza, prevaru, trgovinu uticajem i udruživanje radi vršenja krivičnog dela.
U tužbi je argumentovano navedeno kako je leskovački pekar Zoran Ivanković, kao klijent koji je kod ove banke podigao kredit od 21.686 evra, osmislio šemu da umesto vraćanja zajma od banke iznudi 1,5 miliona evra. On je, naime, 2012. uzeo kredit od banke, a kao garancije založio pekarske mašine. Pekar je, medutim, ubrzo upao u probleme, račun mu je bio u blokadi šest meseci i nije mogao da izvrši svoje obaveze ni prema banci ni prema drugim klijentima.
Pekarske mašine su zato pripale banci, a vraćene su mu u sporu dve godine kasnije. Ali pekar zatim pokreće tužbu protiv banke za naknadu štete za propuštenu dobit za te dve godine što nije radio, naknadu štete za navodna oštećenja na mašinama, kao i naknadu štete za narušavanje ugleda i časti. Za sve to tražio je neverovatnih 175,8 miliona dinara, što je oko 1,5 miliona evra!
Ova suma je čak 10.000 puta veća od ukupnog profita od oko 15.000 dinara, ili 120 evra, koliko je pekara ostvarila u 2012. godini. Da dobije tu sumu, pomogao mu je advokat Vlastimir Simonović, ali i veštaci Zoran Stojanović i Tomislav Cvetanović, koje je sam angažovao, kao i veštak Slavoljub Stojanović, koga je sud odredio, a koji su svi potvrdili procenu štete na 175,8 miliona dinara. Veštaci su, kako se navodi u krivičnoj prijavi, "nesavesno, nestručno i pristrasno obavili veštačanje sa namerom da oštete banku i pribave korist Zoranu Ivankoviću".
Iako je potpuno neverovatno da bi pekara za dve godine mogla da uveća profit 10.000 puta, sudija u Leskovcu je presudio u njihovu korist. Dodatni paradoks je što se advokat Simonović odmah stavio u red za naplatu čak oko 50 miliona dinara, oko pola miliona evra, jer je branio pekaru u blokadu, iako je, prema presudi Privrednog suda u Leskovcu, na ime sastavljanja tužbe, žalbe, podnesaka i zastupanja imao pravo na 776.000 dinara. Kriminolog Boža Spasić kaže za Kurir da je ova praksa počela još devedesetih godina, od moćnih kriminalnih klanova, kao što je zemunski, ali da se tokom vremena spustila na niže slojeve.
- Najpre su pravili lažne štete u dogovoru sa tužiocima i policijom. Tada je bilo moderno paljenje autobusa koji voze za Evropu. Taj posao su od klanova naučili i drugi, ali je od njih suštinski to krenulo, kao i posao sa drogom, kolima i oružjem. Danas imamo potpuno isti sistem, ali su novi ljudi obukli sakoe, stavili kravate i ušli u državni sistem, na funkcije. Ne zna se da li su izvršitelji državni ili paradržavni, a veliki strah vlada od njih. To je danas prevara i pljačka u kravatama - objasnio je naš sagovornik.
Tuženi Ivankovići nisu se javili na brojeve poznate redakciji, dok je njihov advokat Simonović poručio da su sva veštačenja urađena u skladu sa zakonom, a da je iznos njegove naknade od 50 miliona dinara utvrđen advokatskim pravilnikom.
ŠEMA PREVARE Sprega advokata, procenitelja, sudije i izvršitelja
- Firma uzima od banke kredit i odlazi u stečaj ili blokadu računa - Kada banka pokuša da naplati svoje potraživanje, firma tuži banku za navodnu izgubljenu dobit, faktički nepostojeće potraživanje - Firma i njen advokat angažuju veštaka koji proceni da je navodna izgubljena dobit i do 10.000 puta veća od godišnjeg profita firme - Sudija prihvati tužbu i angažuje veštaka koji potvrdi visinu navodno izgubljene dobiti - Sudija ne prihvata primedbe veštaka koga angažuje banka - Sudija presudi u korist firme i naloži banci da joj isplati astronomsku sumu na ime napumpane izgubljene dobiti - Izvršitelj od banke naplaćuje dosuđenu napumpanu sumu - Advokat firme se iz dosuđenog iznosa masno naplaćuje
SLUČAJ "INTERKOMERC" Traže 100 miliona evra
U javnosti je poznat i slučaj firme "Interkomerc", koja je pokušala istu prevaru nakon što je 2013. zapala u blokadu računa i stečaj. Ova firma je tri godine kasnije tužila banku za navodno izgubljenu dobit od oko 100 miliona evra pošto je ta banka pokušala da od njih naplati dug od 600.000 evra za kredit od preko milion evra!
- "Interkomerc" je 300 miliona evra u blokadi, a napisao je u unapred pripremljenom planu reorganizacije (UPPR) da će da naplati od banke 100 miliona evra i da će time da isplati svoje poverioce. To je izigravanje svega mogućeg u ovoj zemlji - ističe upućeni sagovornik Kurira.
(Kurir.rs)
