Hirurzi Vojno medicinske akademije (VMA) u Beogradu, na čelu sa profesorom dr Bratislavom Trifunovićem uradili su operaciju pred kojom su uzmakli mnogi svetski stručnjaci: pacijentkinji Aleksandri Jevtić (47) iz Trstenika uklonili su maligni tumor koji je zahvatio cela leđa i bio je težak čak 25 kilograma!
Podvig vredan divljenja odjeknuo je i van granica naše zemlje, a profesor dr Trifunović ne krije da je operacija bila nesvakdiašnji izazov.
Mnogi svetski hirurzi su odbila operaciju. Vi ste sa timom stručnjaka prošlog utorka uradili gotovo nemoguće. U kakvom stanju je pacijentkinja došla?
U njeno lečenje uključen sam od jula. Iako imamo puno iskustva, kolege i ja smo se iznenadili veličinom tumorske mase. Pacijentkinja je sitna, a tumor je imao prečnik od gotovo 90 centimetara i 25 kilograma. Zahvatao joj je čitava leđa, torakalni zid, plućnu maramicu, desno pluće i veći broj trbušnih organa. To je bio tip sarkoma koji jako sporo raste i ne daje metastazu na druge organe. Takođe i rastao šest godina, a od 2017. pacijentkinja je ostala nepokretna. Trpela je stravične bolove i svakoga dana je primala petorsruku dozu morfijuma. Zadnjih godinu i po dana nije mogla da legne u krevet, samo je sedela i bila je fiksirana specijalnim kragnama. To je bila tuga za videti.
Kako ste se odlučili za operaciju?
Prvo je bilo reči da se operiše u Beču u AKH klinici i da ja sa timom lekara odem i učestvujem. Jedini uslov je bio da se naš rad ne uračuna u cenu. Međutim, cena je iznosila između 170 i 190 hiljada evra. Vreme je isticalo, ljudi nisu imali novca, bili su u depresiji i rešili su da se jave meni. Sa takvim tumorom se više nije moglo živeti, to je i sama pacijentkinja isticala. Ona je jedna vrlo inteligentna i pametna žena i želela je da pokušamo. Obavestio sam nadređene i otpočeli smo.
Koliko dugo je trajala operacija?
Trajala je šest sati. U sali nas je bilo više od 30. U svakom trenutku je nas petoro radilo, 15 posmatralo, a sve je pratio tim lekara za eventualno hitan slučaj.
Koje ste sve organe odstranili?
Skinuli smo tumorsku masu s leđa, oko grudnog koša, plućnu maramicu, četiri rebra, deo tankog creva, deo debelog creva, desni bubreg, deo jetre, žučnu kesu...
Kako je sada pacijentkinja?
Svi su joj nalazi dobri i oporavlja se izuzetno brzo. Pravi je borac.
Šta Vam je rekla kada se probudila?
Još ne može da govori zbog respiratora i tubusa, ali piše. Napisala je da ne može da veruje da ne spava sedeći i da posle toliko vremena leži. Toliko je zahvalana, kad god me vidi drži me za ruku po pet minuta.
Kakav će komfor života imati?
U naredinih četiri, pet dana ćemo je vratiti na odeljenje u sobu i već ulazi u naš protokol za lečenje malignih bolesnika. Za dve do tri nedelje može da ide kući. Biće joj potpuno vraćen komfor života. Dolaziće joj fizioterapet kako bi joj se vratila snaga mišića jer veoma dugo nije ustala.
Pozitivna trema Izazov za srpsku hirugiju
Kako ste se Vi osećali pre operacije, da li ste imali tremu?
Za 30 godina radnog staža imam više od 10.000 urađenih operacija. Nema gde nisam oprisao, od malih mesta po Srbiji, pa do Engleske, Švajcarske, Asutrije. Ovo je bio izazov za sprsku hirurgiju. Imao sam pozitivnu tremu, ali uspeh nije samo moj, uspeh je svih saradnika, kolega i kompletne ustanove VMA.
Broj
10 doza krvi je potrošeno tokom operacije 10 doza krvne plazme 80 centimetara je rana
Silvija Slamnig
