Iako je rođen sa cerebralnom paralizom zbog koje je prikovan za invalidska kolica, vrlo otežano govori i ne može da piše, Dobrosav Vlašković (20) ne predaje se. U rodnom Zubinom Potoku nije imao uslova da krene u osnovnu školu, pa je morao da se sa ocem preseli u Beograd. Vredan đak, sa svim peticama. Njegova nadljudska volja i izrazita inteligencija dovele su ga do Elektrotehničkog fakulteta. Ali problem pravi - novac. - S njim sam uvek bio na svakom času. On otežano govori, teško piše olovkom i ne može uopšte da se kreće. Mi se ne razdvajamo, ja sam mu asistent u svemu. Zbog toga sve ove godine ne radim, što nas mnogo sputava. Imamo samo tuđu negu i pomoć od Centra za socijalni rad, a Dobrosav je brucoš i nema prava da konkuriše za neku od stipendija - kaže otac Ljubislav. U Zubinom Potoku, sa još dvoje dece, živi njegova supruga, koja je profesor u školi.
- Polovinu plate šalje nama, ali sve to je da jedva izguramo mesec. Oni ponekad dođu do Beograda da se vidimo. Dobrosav najviše od svega želi da završi ETF, natprosečno je pametan, ne odustaje i ozbiljno uči. U stanu je sve prilagođeno njegovim potrebama, a na laptopu može sve da radi, da programira. Pošto će uskoro morati na još neka lečenja, otvorili smo SMS broj, ali su vrlo slabe uplate, gotovo ništa - priča Ljubislav. Pošto je od jutra do kasnog poslepodneva sa sinom na fakultetu, ne može da radi. - Ako bi se otac zaposlio i prepustio me, ja bih bio vezan samo za kuću i od studiranja ne bi bilo ništa - napisao je Dobrosav u pismu u kom moli za pomoć.
FLEKA Upišite 511 i pošaljite SMS na 3030
Kako
Dobrosavu Vlaškoviću možete pomoći uplatom na: račun 205-9011004849374-76 Primalac Vlašković Ljubislav Majke Kujundžić 27 Beograd
Kurir.rs/S. Slamnig
