Milena Krstić uhapšena je zajedno sa još tri Srpkinje zbog sumnje da je organizovala prostituciju na Kosovu. Ona je gostovala u emisiji "Posle ručka", gde je iznela svoju stranu priče, odnosno da je ona u noćnom klubu u kom su je zatekli bila kako bi prikupljala materijal za priču na kojoj je radila.
"Poreklom sam po majci iz Niša, po ocu iz Nikšića. Na Kosovu imam veliki broj prijatelja zato što su Tijanići pre bombardovanja živeli tu i ostale su neke prijateljske veze. Kasnije kada sam odlazila upoznala sam još više ljudi, među njima je i taj prvooptuženi Selim Kastrati, koji je bio vlasnik tog kluba. Ne da sam samo ja optužena lažno, već i on, zato što nije predao vlastima mene. Ja sam boravila u tom klubu i bila u prolazu, ne samo sa ljudima koji su se možda bavili terorizmom, prodavali drogu ili kakvim već kriminalnim aktivnostima, jer ja inače pišem o tome. Ja sam izdala dve knjige pre desetak godina i tu sam začela temu Kosovo Srbija i sve te socijalne teme", počela je svoju ispovest.
Kako je dalje navela, na Kosovo je otišla kako bi mogla da bude u neposrednoj blizini i sakuplja informacije od kojih stvara i piše istinite priče.
Na pitanje voditeljke čime se bavi i šta je radila pre pisanja knjige, Milena je odgovorila da je ona majka 11-godišnjeg dečaka i da pored njega i pisanja knjiga nije imala vremena da se bilo čime bavi.
"Uloga majke je ipak najvažniji posao. A što se tiče mog stana, ja sam iznajmila tamo stan i u klub nisam kročila 15 dana. Čim sam ušla, upali su specijalci i pohapsili nas. Njih otprilike bez preterivanja stotinak, tako da sam ja pomislila da je počeo rat, kada sam shvatiala da su došli da nas pohapse, laknulo mi je, jer sam mislila da će nas pobiti. Bile su tu uhapšene i tri Srpkinje koje su radile u klubu, kao igračice. Čime su se bavile u slobodno vreme, ne znam, a kasnije je dokazano na sudu da su se bavile prostitucijom", navodi ona.
Kako dalje navodi, u optužnici se nalazila na drugom mestu, za ogranizvovanje kriminalne grupe, trgovina ljudima, omogućavanje i prinuda na prostituciju, pranje novca, finansiranje terorizma i lokaz za prostituciju.
"Kada sam dobila optužnicu samo sam mogla da se nasmejem. Shvatila sam da je to početak mog kraja i da ko zna da li ću živa izaći iz tog zatvora", dodaje Milena i navodi da je majci javila da neće dolaziti kući sigurno 4-5 godina, a vratila se posle 2 godine i četiri meseca.
"Taj klub je držao čovek koji je bio finansijer OVK. Zbog toga sam i otišla tamo, to uopšte nije bio bordel, već noćni klub, gde su devojke radile od 9 do 2 posle ponoći. Htela sam da razgovaram sa tim ljudima o terorizmu i velikoj Albaniji, jer sam želela da istražim za priču na kojoj sam radila", priseća se Milena.
Imala sam problem u zatvoru sa albanskim sistemom. Ponašali su se prema meni sa poštovanjem, bila sam zaštićena. Nisam ništa krila o sebi
"Bila sam smeštena u Lipljanu, jednom manjem mesto kod Prštine, to je jedini ženski zatvor na celom Kosovu i za starije maloletnike. Bila sam jedina Srpkinja tamo. U istražnom zatvoru sam provela dve godine. Bila sam smeštena u sobi 3 sa 3 i imala dve šetnje od po sat vremena tokom dana. Bila sam u sobi sa tri Albanke, koje nisu znale ni reč srpskog, sporazumevale smo se na engleskom. Uzela sam rečnik iz biblioeteke, vrlo brzo naučila sam da pričam i pišem na albanskom, bila sam prinuđena", navodi Milena.
(Kurir.rs)
