U današnje vreme kada se sve manje vremena provodi sa porodicom, a sve više na poslu. Prosto nemamo vremena da sedimo sa decom i objašnjavamo gradivo. Roditeljima je bitno samo da se hvale uspehom i rezultatima dece, toliko da oni pomažu deci i umesto njih traže bubice i kamere.
Umesto da uče, traže rešenje u načinu kako da prevare. Danas je tržište preplavljeno bubicama, toliko daleko idu prodavci da čak i lepe oglase u školskim dvorištoma. Deca umesto da uče i stiču znanje oni idu linijom manjeg otpora iznajme opremu i reše predmet koji im je stvarao problem.
Napredak savremene tehnologije
Svi smo svedoci sve većeg tehnološkog napretka u svakom segmentu društva. Danas je nezamislivo da se posao radi bez kompjutera. Komplikovane mašine rade poslove koji su preteški za ljude, ljudi bi puno duže radili, ali tih mašina i robota ne bi bilo bez napretka mikro i nano tehnologije, koja je u poslednjih 20 godina napredovala brzinom svetlosti.
Pravac mikro tehnologije koji se bavi sa zvukom i zvučnim uređajima je posebno zanimljiv studentima ili ti deci već u osnovnoj školi, a zašto? Odgovor na to pitanje je veoma jednostavan ne moraju više uopšte da uče, sede satima za knjigom, neko im nešto objašnjava što im nikako ne ulazi u glavu, a svoje slobodno vreme mogu da utroše na šta god žele.
Recimo na igranje igrica koje su sad sve popularnije među decom.
Bubice jeftinije nego ikad, a znanja nema
Kada su se pojavile mikro bežične bubice davne 2001 godine bile su jako skupe i njih su uglavnom studenti iznajmljivali retko kupovali zbog cene. A danas im je toliko cena pala da ih koriste đaci u osnovnoj i srednjoj školi.
To bi već danas mogao biti problem zato što naviknuti dobrim rezultatima bez rada i truda gubi se volja za učenjem i daljnjim napredovanjem. Zna se da u današnje vreme bez konstantnog usavršavanja teško se može biti dobar u svom poslu.
Na nivou fakulteta i visoko obrazovanih ustanova nešto se i napravilo, mnogi su nabavili razne detektore i blokatore i na taj način sprečili upotrebu mikro-bubica kod studenata. Na nivou srednjih i osnovnih škola kod te dece nije urađeno apsolutno ništa, oni su pušteni da prolaze kroz taj sistem i na kraju može se reći da završavaju bez osnovnog obrazovanja. Nažalost tu su i roditelji koji radi što većeg uspeha i očekivanja svoje dece pomažu i iznajmljuju bubice za svoju decu.
Tako ne čudi podatak kada su testirali decu u jednoj srednjoj školi u prvoj godini samo 38% njih je znalo glavni grad Mađarske a 44% da reši prostu jednačinu sa jednom nepoznatom, naravno deca koja su testirana birana su slučajnim uzorkom i veoma se vodilo računa da nemaju neku stvar za prepisivanje.
Prema jednom Američkom istraživanju do 2020 godine na 65% svih poslova u ekonomiji posle završenog visokog obrazovanja zahtevaće dodatno obrazovanje i usavršavanje, a kako će se tek onda naša deca snaći u takvim okolnostima koja su naučila da im sa druge strane roditelji ili neko drugi diktiraju i sufliraju šta treba da napišu.
Roditelji koliko se može videti ne samo da podržavaju nego i učestvuju u diktiranju ne shvatajući da tim postupkom svojoj deci čine medveđu uslugu ali iz ugla roditelja i to je opet bolje nego problemi oko učenja i loše ocene ili padanje godine na popravni.
Posao bez znanja
Danas je mikro tehnologija i bežične bubice otišli toliko daleko da je deci prosto veliki izazov ne koristiti ih u smislu uradiće super test a ne mora da uči i niko ga ne može videti ili provaliti da nešto muva i prepisuje, jednom rečju zna da neće snositi nikakve posledice a samo može imati koristi.
Iz tih razloga se sve više dece u sve većem broju odlučuje za takve postupke. Oduvek je bilo prepisivanja i muvanja na testovima i ispitima, nije to ništa novo, oduvek je bilo ko će tu koga preći profesor đaka ili đak profesora. Danas se ovaj način prepisivanja uz pomoć raznih oprema sveo na dimenzije koje ozbiljno utiču na celokupni obrazovni sistem.
Kada vam budući doktor koristi bubicu za polaganje većine ispita, i onda po završenim studijama se zaposli u nekoj državnoj zdravstvenoj ustanovi on treba to znanje da primeni u praksi i leči nekog ko je došao po stručnu pomoć, a dotični doktor ne samo da je zaboravio, nego nikada nije ni naučio kako lečiti pacijenta.
Sve u svemu savremena tehnolgija može puno da nas nauči i pomogne ali sa druge strane možda nam i previše olakšava kada je učenje u pitanju.
