Najnovije vesti

OVO JE TUŽNA ISPOVEST O PAKISTANCU HUSEINU KOJI JE MORAO DA OSTAVI TRUDNU ŽENU I DETE: Odveli su ga u rat, pobegao je sa fronta i završio u Austriji! Svaki njegov dan je borba, a deportacija bi značila sigurnu smrt
Foto: AP

potresno

OVO JE TUŽNA ISPOVEST O PAKISTANCU HUSEINU KOJI JE MORAO DA OSTAVI TRUDNU ŽENU I DETE: Odveli su ga u rat, pobegao je sa fronta i završio u Austriji! Svaki njegov dan je borba, a deportacija bi značila sigurnu smrt

Društvo

Srbi van granica svoje zemlje su "u dijaspori", a Avganistanci, Sirijci, Pakistanci "prljavi migranti i nepoželjni azilanti". Ovakvom uvreženom mišljenju suprotstavila se tviterašica imena Anđelka Laube, koja je kroz priču Pakistanca Huseina predstavila celokupnu ljudsku nesreću koju doživljavaju oni koji beže iz svojih domova.

Anđelka je na Tviteru ispisala Huseinovu priču, emotivno i realno predstavivši svakodnevnu borbu u kojoj nema hrane, nema mesta na kome može da se istušira, nema komoditeta, bezbednosti, nema ničega. Ima samo nemoći i nasilja, koji su te naterali da pobegneš sa svog ognjišta i više nikad ne vidiš decu niti ženu koju voliš.

Kako su se Pakistanac i Srpkinja upoznali usred Austrije, opisala je ona u nizu tvitova koje u celosti prenosimo:

Gledaš svoja posla, obrađuješ zemlju, i odvedu te u rat koji te se ne tiče

"Huseina sam upoznala u Austriji, u malom gradu na granici sa Nemačkom, gde i živim. Mršav, tamnije puti, visok, melanholičan, zatvoren. U to vreme je bio već tri godine u Austriji čekajući na azil.

Bila mi je potrebna pomoć u bašti i oko kuće, te mi ga je jedna penzionisana učiteljica preporučila. Tako sam čula jednu migrantsku priču. Husein je pobegao iz Avganistana, ali zapravo nije odatle. Husein je poreklom iz Pakistana, iz neke vuko*ebine, na granici sa Avganistanom.

Živi čovek život svoj, kako može, u tim us*anim vremenima i us*anoj zemlji. Bavi se poljoprivredom i brine o porodici. Naš Husein u to vreme ima dobrih dvadesetak godina, ženu i jedno dete. Drugo je na putu.

Međutim, sreća, makar ona najosnovnija, ne trajaše dugo, jer je jedne noći na vrata ove porodice zakucao nezvani gost - op! Talibani. I nema tu 'oćeš-nećeš, skembaše ti oni našeg Huseina i odvedoše ga za Avganistan.

U tom trenutku, čuvši priču, setila sam se novembra 1991. kad je mog oca u 2:30 noću pokupila vojna policija i ekspedovala ga na Pasuljanske Livade, a posle za Mirkovce, Jankovce i ostale - ce. Mog blesavog, muzikalnog oca, velikog ljubitelja žena i kafane, ali potpunog protivnika te priče. Ha! Svašta. Al' ko te pita. Tako ode moj Žarko za Mirkovce, a Husein za Avganistan.

Huseina cela ta priča ne zanima. On hoće kući, svojoj porodici. Sprijateljio se sa još jednim momkom, čuvali su jedno drugom leđa. Trudili se da prežive, ništa više. I da nekako pobegnu. Al' to je malo za*ebano. Treba odabrati povoljan trenutak. Noć, dva Talibana na straži.

E, pa to im je bila poslednja straža, jer su ih Husein i pobratim ubili. I onda put pod noge. Nazad u Pakistan. Sakrio je porodicu, dete i trudnu ženu. Obećao im je da će doći po njih i krenuo na put, koji će trajati dve godine! E, sad, za sve koji nikad nisu izašli iz svog sela, ali palamude rado, izvol'te dve godine po kiši, snegu, snalazite se za hranu, izbegavajte sumnjive likove, tražite prevoz, bežite od Talibana, preživite, mislite na svoju porodicu i hodajte dalje. Smrdljivi, prijavi, neokupani. Gde god da dođete, mahom vas svi preziru.

Husein i prijatelj su imali u planu da se dočepaju Belgije, gde su u to vreme bili najpovoljniji uslovi za dobijanje azila. Međutim, na granici Austrije i Nemačke ih skemba policija. Pobratim uspe da pobegne i pređe nemačku granicu. Husein ostaje u Austriji i predaje molbu za azil. U tom trenutku ima mnogo volontera u Austriji i ona penzionisana učiteljica, jedna luda Paulin, preuzima njega i još dva Iranca i brine se o njima. Husein ne zna da čita, ali Paulin je ubica! Stara garda, nema cile-mile. I tako naš Husein nauči da čita i piše prvi put u životu. Uči svakojake poslove, pomaže gde treba, pa tako i meni, vredan, spretan, drag. I i dalje čeka na azil. A Austrija žilava, gnjavi, užas.

Deportacija = sigurna smrt

Njegov prijatelj u Belgiji je posle godinu dana dobio azil. Husein je čekao tri godine, integrisao se, naučio nemački i dobio odbijenicu. Za*ebana Austrija. Žalba, povuci-potegni, opet čekanje.

Koliko je bio momak od poverenja, govori i činjenica da je skoro mesec dana brinuo o našoj kući i bašti, imao ključ od kuće, dok smo mi bili na odmoru. Suvišno je reći da je sve proteklo u najboljem redu.

Prolaze tako meseci, Husein se plaši konačne odbijenice i deportacije, a u tom slučaju ga čeka sigurna smrt, i pali za Italiju, gde je već godinu dana i i dalje čeka na je*eni azil i nada se da će dovesti ženu i dva deteta tu gde je i on."

I tako saznajemo gde je danas Husein i kako okrutno izgleda život jednog migranta, koji se bori za goli život. O odrastanju dece bez oca i godinama koje je žena provela bez muža ne znamo ništa, ali slutimo da ni oni nisu živeli bezbedno, komotno, bez straha...

Međutim, autorka niza iskoristila je da napravi paralelu sa svima onima koji su došli u situaciju da se sele po Srbiji, dolaze u nju ili beže iz nje, i da ih, podsetivši na to da su i oni nekada bili azilanti, migranti, izbeglice, pozove na ljudskost.

- Meni je potpuno jasno da postoje terorističke ćelije. Ali, shvatite, ljudi koji dolaze u ovim talasima su mahom obični jadnici. I vi, dragi građani Srbije, i vi ste došli nekada od nekud. Ako ne vi, onda vaši stari. Ne postoje čisti Srbi ili čisto šta god. Hiljadama godina mi se krećemo, migriramo, tražimo šansu za bolji život, mešamo se jedni s drugima. I ja, srpska pobegulja, nisam ništa bolja od jednog Huseina, jednog Ahmeda, mi smo samo ljudi, koji žele da žive normalno. Imala sam sreće: dobro obrazovanje, roditelje, ali ima ih mnogo koji ništa od toga nemaju.

A onda je poentirala:

- Pokažite malo ljudskosti. Svi smo, na kraju, samo ljudi. Odrastali smo u različitim kulturama, ali kad nas nešto boli, boli nas isto. Kada smrdimo, smrdimo isto. I kad patimo i kad se borimo, i tu smo isti. A ja se molim za svakog dobrog čoveka. Fašisti - mrš!

(Kurir.rs)

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...