Vranjanka Mirjana Stoilković (45) učiteljica je s master diplomom i živi sa tri sina od kojih dvojica, Nemanja (26) i Milan (15), boluju od mišićne distrofije i već godinama su vezani za kolica, a ona od 2003. godine pokušava da nađe stalan posao da bi mogla da finansira lečenje dece. Kucala je na sva vrata, radila razne poslove, ali do sada stalnog zaposlenja za nju nije bilo.
- Imam tri sina, Nemanju (26) i blizance Milana i Miloša (15). Nemanja i Milan imaju mišićnu distrofiju, to je genetsko oboljenje, u kolicima su. Oni se leče u Beogradu, dok je Miloš, na svu sreću, zdrav. Svi su bili odlični đaci, ali nemaju uslove, nisu mogli u srednju školu da idu, dok je Miloš u gimnaziji „Bora Stanković“ i odličan je đak. Da sam imala novca, možda sam mogla da im obezbedim i da završe nešto preko interneta - objašnjvaa Stoilkovićeva za Kurir.
Terapeut svakog dana
Deca idu i na redovna ispitivanja, kaže Mirjana, na svaka tri meseca imaju kontrole, a potrebna im je i svakodnevna rehabilitacija pa terapeut mora da dolazi gotovo svakog dana. Ona kaže da im poslednje dve godine fondacija Aleksandra Šapić pomaže sa troškovima lečenja, ali da ona i suprug moraju da izdvoje novac za pomagala, gorivo do Beograda i vežbe. - Ja sam master učitelj, sada pišem doktorat, a u slobodno vreme se bavim pisanjem poezije, to je izlaz iz moje nevolje. Sa svim tim obrazovanjem ne mogu da nađem posao već 16 godina. Ne tražim da to bude u struci, radila bih čak i u nekom selu samo da mogu da obezbedim svojoj deci dobar život. Međutim, troškovi i problemi nam se samo nižu. Suprug Dragan je na bolovanju i krajem meseca mora da ide na operaciju srca - objašnjava naša sagovornica i dodaje:
- Pokušavala sam da radim privatno i kod drugih poslodavaca, zamenjivala sam razne učitelje, pokušala sam i sama da budem preduzetnik, ali sredina je takva, kod nas u Vranju veoma teško može da se nađe posao u prosveti. Radila sam kod supruga u knjigovodstvenoj agenciji, nakon toga sam radila inkluzivnu nastavu, sa decom sa smetnjama u razvoju, šta god je moglo. Pokušala sam da budem privatni preduzetnik jedno vreme, držala sam edukativnu kreativnu radionicu i igraonicu, toga nema u Vranju, ali ljudi nisu bili zainteresovani, uglavnom zato što nisu bili u mogućnosti to da plate. Moji sinovi bi radili da su zdravi - kaže Mirjana.
Dodaje da se uvek trudi da bude pozitivna i da ima osmeh na licu, da deca ne bi primetila da stalno brine.
Boriću se i dalje
- Trudim se da im pružim sve što je u mojoj mogućnosti i da ne odudaraju od okoline. Oni su svi lepo vaspitani i zaslužuju bolje od onoga što sada imaju. Ako se ja ne borim za njih, ko će - zaključuje Stoilkovićeva.
Kucala na sva vrata Molila i Vučića
Obraćala se svima u gradskoj upravi Vranje, a kada je dobila samo puka obećanja, obratila se i premijerki Ani Brnabić. - Premijerka je poslala dopis Ministru prosvete Mladenu Šarčeviću i lokalnoj samoupravi, ali me iz gradske vlasti o tome za mesec dana nisu čak ni obavestili, saznala sam da je odgovor u kom im je rečeno da reše ovaj delikatan slučaj stigao tek kada sam otišla tamo. Ministar Šarčević mi je preporučio da svakodnevno pratim bazu „Dositej“, ali ja nemam tu mogućnost, jer nisam u radnom odnosu. Skoro je i predsednik Vučić bio u Vranju, išla sam sa sinom u kolicima da se pozdravimo s predsednikom i zamolimo ga za neku pomoć. Sada čekam da vidim da li će doći do nekog napretka - kaže Mirjana.
POMOĆ
Svi koji žele da pomognu Mirjani i njenoj porodici mogu da im uplate novac na: Račun: 250310004803150090 IBAN: RS35250310004803150090
Teško da teže ne može biti Inkluzivna nastava
Mirjana kaže da je jedini posao koji joj je ponuđen bio u inkluzivnoj nastavi, ali je odustala: - Angažovali su me kao ličnog pratioca dece s posebnim potrebama, primala sam platu od 10.000. Pored brige o svojim sinovima, morala sam da brinem o još dva mališana ometena u razvoju. To je bio bolan posao za mene.
Nevena Tomašević
NE PROPUSTITE
