Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave jedan od najvećih hrišćanskih praznika – rođenje Presvete Bogorodice, praznik koji se naziva još i Mala Gospojina.
Na Malu Gospojinu slavi se uspomena na dan kada je u Nazaretu, u domu Joakima i Ane, rođena Sveta Deva Marija. Ovaj dan ubraja se u 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru obeleženih crvenim slovom.
Običaji i verovanja
Postoje verovanje da na Malu Gospojinu ništa ne treba raditi od poslova koji se rade rukama.
Navodno nije dobro ni započinjati nikakve nove poslove, već to treba odložiti za neki od narednih dana.
Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine. U poljoprivredi, Mala Gospojina je označavala vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom ozimih useva. U to vreme, priređivane su i razne stočarske svečanosti.
Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, a da jaja iz toga perioda mogu cele godine ostati sveža pa se zato ostavljaju za nasad; pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje. Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju Krsnu slavu.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
