Gošće emisije Usijanje na Kurir televiziji su: Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku i Jelena Pejić Nikić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i koordinatorka za Poglavlje 24.
Navršilo se godinu dana otkako je Srbija otvorila jedno poglavlje u pregovorima sa Evropskom unijom o članstvu. Za prvih šest meseci ove godine, za vreme predsedavanja Hrvatske, nije otvoreno nijedno, kao ni u narednih pola godine pod palicom Nemačke.
U međuvremenu je Evropska komisija podnela redovan godišnji izveštaj o napretku Srbije, koji se u ključnim elementima ne menja već pet godina. Nema napretka u poglavljima 23 i 24 vezanim za pravosuđe, vladavinu prava, temeljna i ljudska prava, a bez napretka u tim oblastima, nema otvaranja nijednog novog poglavlja. I ne samo da se ne otvaraju nova, već Srbija ima problem i sa već otvorenim poglavljima. Od otvorenih 18, samo su dva privremeno zatvorena. Nijedno trajno.
Za to vreme se Evropska komisija nada da će jedna od zemalja Zapadnog Balkana uspeti da do kraja mandata ove Evropske komisije, odnosno Evropskog parlamenta, stekne uslove za članstvo. Jasno je da teorijske šanse imaju samo Srbija i Crna Gora, s tim što je Crna Gora bar otvorila sva poglavlja, ali je zatvorila samo tri.
- Mi imamo pored ostlaih i poglavlje 35, tu se nalazi i normalizacija odnosa sa Prištinom, a i hronično poglavlja 23 i 24 su ona u kojima nije postignut napredak, kaže Grubješić. Potrebno je sa Srbijom urediti kako će se pregovori odvijati ubuduće, kako će se vrednovati, našta obratiti posebnu pažnju, kako se klasteri otovaraju. Treba tako i restruktuirati pregovarački tim, kaže Grujbešić.
Srbija nikad nije prihvatila formalno novu metodologiju?
Do toga je došlo jer se dešavalo i ranije da Evropska komisija na osnovi prakse menja metodologiju. Prošle godine smo imali šok kada su blokirani pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom, iako je dosta učinjeno. Postoje tu razni interesi, a onda su posle izašli sa predlogom za dalje, na osnovu toga je EK napravila nešto da se izađe u susret takvim članicama. Komisija daje ekspertsku oldluku a ostalo je na članicama. Crna Gora je brzo prihvatila novu metodologiju, kaže Pejić.
Problem je što ne sprovodimo ono na šta smo se sami obavezali. Evo tek skoro je Vlada pripremila predlog za promenu Ustava, pravosuđe treba izvući iz kandži politike, od parlamenta i prepustiti to stručnjacima. To je trebalo zraditi 2017. godine, nadam se da će novi parlament to usvojiti, a moglo je i ranije. Tek sad je donet akcioni plan za medijsku strategiju. U ovih mesecdana je usvojeno ono što je moglo još pre četiri godine, kaže Grubješić.
- Nije dovolno usvojiti odluke, zakone i propise koji će ostati mrtvo slovo na papiru, ili kaže Pejić.
Zbog istih stvati neke članice EU imaju probleme, kao Poljska i Mađarska?
- To je veliki problem u EU. Zato i kandidatima kao što smo mi neće biti popuštanja, kaže Grubješić.
Zašto su važna poglavlja 23 i 24?
- Za oba poglavlja je najvažnije da mi imamo institucije koje rade svoj posao. Nezavisne institucije da sprovode nadzor, tužilaštvo i sudove, da nemamo predsednika koji se meša u sve, kaže Pejić.
Poglavlje 35?
- Na Kosovu na novim izborima opet očekuju pobedu Aljbina Kurtija, a on je i ono malo kad je bio na vlasti odbijao bilo kakav dijalog. A u samom dijalogu je kamen spoticnaja Zajednica srpskih opština. Mora će da se uloži mnogo više truda da bi se videli rezultati. Ne može ništa bez ZSO. A EU ne koristi mehanizme da to uredi, očigledno Lajčak misli da će moći drugčije, kaže Grubješić.
Da li mislite da je Vašingtonski sporazum održiv posle promene vlasti u SAD?
- Taj sporazum je neobičan i po suštini i po formi, to i nije sporazum, bilo je više stvari koje su služile za Trampovu predizbornu kampanju. Ne vidim nikakav dugoročni trag tog slučaja, ali verujem da će Bajden podržavati dijalog Beograda i Prištine koji vodi EU, kaže Pejić.
- Srbija je spremna da otvori još 5 poglavlja. U sporazumu o ekonomskoj normalizaciji Beograda i Prištine ima mnogo dobrih stvari, i to bi trebalo da se nastavi, tu je i podrška mini-Šengenu, kaže Grubješić.
- Nova metodologija dodatno ističe princip reverzibilnosti, a to je mogućnost vraćanja na početak, a ovo je sve opomena Srbiji, kaže Pejić.
- Uvek je problem bio i političkoj volji, kaže Grubješić.
Rečeno je da će do kraja mandata ove EK jedna zemlja biti spremna za ulazak u EU?
- Po novoj metodologiji se ne otvara jedno po jedno poglavlje, nego se to grupiše, radi ubrzanja procesa. Od nas zavisi da li će proces biti ubrzan, ali teorijski mi to možemo. Posle ovoliko godina u porcesu pristupanja godina-dve više ili manje ne znači mnogo, kaže Grubješić.
- Samo 9% građana nedavnom po istraživanju misli da su evrointegracije prioritet državne politike, kaže Pejić.
- Kad neko kaže da je sve do nas, ja se ozbilnjno naljutim. Ne ide to tako, a nema još političke odluke EU da li će se još širiti, u međuvremenu ostaju fraze evoperspektiva, moraju da daju podsticaj, ubiće svaki entuzijazam u regionu za priključivanje. Treba dati podršku proevropskim snagama. Geografija nam je takva, kaže Grubješić.
- Naš cilj je da napravimo uređenu zemlju po evropskom uzoru, i zbog nas samih, kaže Grubješić.
(Promo - tekst / Foto: Promo)
NE PROPUSTITE
