Ispred Hrama Svetog Save u Beogradu, uz zvonjavu crkvenih zvona i upaljene baklje, juče u ponoć dočekana je Nova godina po julijanskom kalendaru!
Prema odluci kriznog štaba zbog epidemije koronavirusa, nije dozvoljeno organizovanje proslava, ali se pred Hramom Svetog Save spontano okupilo stotinak ljudi koji su palili sveće, bacali petarde i zapalili baklje.
Ulice Beograda bile su gotovo puste, a tako je bilo i u drugim gradovima u Srbiji.
Novu godina prema julijanskom kalendaru obeležavaju pravoslavci u BiH, Crnoj Gori, Makedoniji, Hrvatskoj, ali i u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Jermeniji, Moldaviji i Gruziji, kao i na Svetoj gori.
Julijanski kalendar je dobio naziv po rimskom imperatoru Gaju Juliju Cezaru, a primena tog kalendara počela je 1. januara 45. godine pre nove ere. Reformisao ga je papa Grgur 13 u 16. veku. Zbog odstupanja u odnosu na prethodni, posle četvrtka, 4. oktobra, 1582. tada je nastupio petak, 15. oktobar 1582, a tokom godina su odstupanja rasla. Gregorijanski kalendar je 1918. kod nas prihvatio kralj Petar I Karađorđević. Inače, nemojte da se iznenadite i ako vam neko čestita 7529. godinu, jer je reč o vizantijskom računanju godina koje se vekovima koristilo i u Srbiji (u Carigradu su smatrali da je svet stvoren 5508. godine stare ere). - Hrišćani u celoj Evropi u srednjem veku vreme su računali od postanka sveta, a ne kao sada, od Hristovog rođenja. Tako je bilo i kod nas, te u crkvenim knjigama stoje godine daleko veće od 2021. Međutim, ne postoji neki specifično starosrpski kalendar koji potiče od pre nekoliko hiljada godina, jer bi to značilo da smo se mi u to vreme precizno bavili astronomijom, što nije slučaj. Veći deo kulture smo u srednjem veku preuzeli od Vizantinaca - kaže za Kurir Željko Injac, verski analitičar, i dodaje da postoje velika odstupanja u kalendarima, te se crkvena nova godina po starom kalendaru računa od 1. septembra.
Zoran Radojičić Ispražnjeno sedam objekata u Beogradu
Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda, rekao je za RTS da je 13. januara u prestonici ispražnjeno sedam objekata i napisane 33 prekršajne prijave zbog kršenja epidemioloških mera: - Bilo je angažovano 10 patrola tokom dana i 10 tokom noći, obavljeno je 357 kontrola. Opšti je utisak da su se Beograđani držali mera, ali je ipak bilo prijava i pražnjenja objekata.
Kurir / R. Kantar
Foto: Ana Paunković
NE PROPUSTITE
