Radmilo Petrović (85), bivši epidemiolog instituta “Torlak” za virusologiju, vakcine i serume uveren je da je korona, pre svega, političko oružje kojim treba devastirati kinesku ekonomiju.
Petrović je bio jedan od lekara na prvoj liniji fronta protiv variole, i njegova sećanja na to su dramatična.
- Prošlo je točno 48 godina od variole vere. Otkrili smo je pod elektronskim mikroskopom 16. marta 1972., na uzorku koji je stigao iz Đakovice na Kosovu. Tadašnja je vlast, međutim, vest o zarazi otkrila na televiziji tek 29. marta, kad su shvatili da se više ne može kriti. Ali šaputalo se i ranije, vest se prenosila usmeno, Vašington je znao već istog dana, 16. marta uveče i to objavio, priseća se epidemiolog za zagrebački portal Express.
- Epidemiju sam, zajedno s još dvoje kolega u tom našem malom mobilnom timu, vukao na svojim leđima. Zadatak nam je bio da pod punom spremom, sa bolesnika uzmemo uzorak, obično iz gnojnog čira na koži, i odnesemo ga u Torlak. U kareantinu bi i prespavali, kući u Beogradu nisam išao. Uzorke sam uzimao svuda, u celoj Jugoslaviji,iako se epidemija uspela zadržati u najvećoj meri na području centralne Srbije i Kosova. Dva slučaja su još bila u Crnoj Gori, zbog čega je ceo Plav stavljen u karantin, nekoliko sumnjivih slučajeva je bilo u Bosni, jedan u Hrvatskoj, govori Petrović.
Srećom, većina Jugoslavena je bila cepljena protiv velikih boginja, i to je bilo spasonosno.
Kasnije je, kaže dr. Petrović, ustanovljeno da je cepivo potrebno ponoviti svake tri, a ne sedam godina, kako se mislilo, ali da vakcinicanih nije bilo, epidemija bi imala katastrofalne razmere. I ovako je smrtnost kod zaraženih bila 20 posto.
- Cepivo je proizvodio Imunološki zavod u Zagrebu, s kog su mi odmah poslali dovoljno doza da se vakcinišemo mi na Torlaku, a onda je krenula i revakcinacija 18 miliona ljudi u Jugoslaviji. Rukovodstvo je bilo u panici, seća se dr. Petrović, koji je prve godine svoga staža odrađivao u Osijeku.
Bojao se i on sam, kaže, imao je kod kuće u Beogradu suprugu i dvoje djece.
- Bio sam među umirućima. Grozni su to bili jauci, zapomaganje, užasni bolovi u leđima, kostima. Radili smo u dvostrukim zaštitinim odijelima. Sve sam to skidao po izlasku, spaljivao, jer se virus mogao dugo zadržati u prašini.
On je uveren kako Ibrahim Hoti nije bio nulti pacijent.
- Prvo, nije imao nikakve tipične simptome, a drugo, nije zarazio nikog od 11 članova u svojoj kući nego ljude vani, iako se virus prenosi kapljičnim putem u zatvorenim prostorima, ili dodirom. Određen je kao ‘nulti’ po diktatu vlasti. U Skopju se vakcinisao. Pre nekoliko godine sam u feljtonu za Večernje novosti konstatovao da je variola vera bila biološko oružje kojim je trebalo oslabiti ekonomiju. Virusi imaju primarni zadatak oslabiti nečiju ekonomiju, a ljudske su žrtve kolateralna šteta. Jako sam bio kritikovan nakon tog feljtona, ali i dalje isto mislim, kaže dr. Petrović.
Kad god je nemoguće dokazati tačan izvor zaraze, pa tako i u slučaju korone, ne treba potpuno odbaciti, kaže, ideju biološkog oružja.
Epidemija variolom je obznanjena dve nedelje kasnije od pravog početka, ali i proglašena završenom dve nedelje pre.
- Zbog početka turističke sezone na Jadranu. Prvog maja sam se spremao na posao, a supruga me pita gde ću. Odgovorio sam joj da idem obići obolele od variole, a ona mi kaže da su na televiziji rekli kako ih više nema. “Za njih nema, za mene još uvijek ima!”, odgovorio sam joj, i otišao. Jer bilo ih je, poslednji u Novom Pazaru”, priča Petrović.
Najopasniji virusi koji su prijetili čovečanstvu
Ni jedna država, uverio se kroz radno iskustvo, neće priznati da vodi tešku bitku s virusom, i neće zvučati “kapitulanski”. Pred takvim je, nevidljivim neprijateljem, dodaje, teško priznati nemoć. Zato Petrović misli da je i danas, moguće, da se javnosti ne kaže baš sve.
Protiv variole vere se vlast borila karantinom za obolele u nekoliko bolnica, o čemu govori i čuveni film, dok su u karantinu na nekoliko drugih mesta bili i njihovi kontakti. Milicija i sanitarni timovi su danonoćno dežurali na ulazima u grad, i kontorlisali kretanje.
- Ljudi su se bojali u celoj Jugoslaviji, ali panike nije bilo. Jesu, neki su paničarili, neki su i "dezertirali" s posla, ali opšte panike nije bilo. Nije bilo niti informacija koliko ih ima danas, ni približno. Moglo se čuti samo osnovno. Danas je previše, razliitih informacija, što zbunjuje, priča dr. Petrović.
(Kurir.rs/express.24sata.hr)
NE PROPUSTITE
