- Tog krvavog 9. aprila 1999. u šest ujutro dva saborca i ja spustili smo se do potoka da napunimo kofe vodom. Na 50 metara od nas videli smo trojicu vojnika u maskirnim plaštevima kako odlaze i zasedno mesto na koje su već postavili mitraljez. Otkrili smo ih pre napada. Ostao sam da ležim sa snajperom iza bukve, a moji saborci Krivokuća i Grubić otišli su do karaule da upozore ostale. Tako je krenula teška bitka prsa u prsa.
Borba prsa u prsa
Ovako za Kurir govori Vladan Čkrebo (43), graničar s Košara, koji je bez premišljanja ostao na položaju, svestan da svakog trenutka može da ostane mrtav. U jednom trenutku stvarno je mislio da je kraj.
- Neprijatelj je počeo da puca i baca ručne raketne bombe. Moji saborci su pristizali, a neprijatelj je pucao i gađao nas raketnim bombama. Ležao sam sa snajperom u zaklonu iza bukve. U jednom trenutku osetio sam udarce, bol. Pipao sam se, a krvi nije bilo nigde. Shvatio sam da su oko mene leteli delići bukve koja mi je život sačuvala, ali i kamenje. Borba prsa u prsa krenula je maltene u sekundi. Pucali su oni u nas, mi u njih, i to na 50 metara razdaljine. Bilo nas je malo, a oni to nisu znali. I da su znali, mi smo odgovorili na paljbu tako silovito da je nas 10 pucalo kao 50! - priča Vladan o pobedi u kojoj nijedan pripadnik Vojske Jugoslavije nije ranjen.
Vladan i danas pred očima vidi slike sa Prokletija, a pričao nam je o čudu koje ih je spaslo.
- Bio je Veliki petak, i svi u karauli smo postili. Čak je i naš pas jeo samo hleb. Kasnije, svesni pobede, shvatili smo da nas je samo Bog spasao. Čak je i šatorsko krilo imalo 200 rupa, a pas je u njemu ostao živ - rekao je on.
O tom 9. aprilu za Kurir je govorio i pukovnik Ljubinko Đurković, koji je komandovao udruženim jedinicama prilikom borbe za Košare. Karaulu je, kako kaže, tog trenutka čuvalo 230 ljudi, a sa neprijateljske strane tog dana ih je bilo više od 2.000.
Odbrana otadžbine
- Svako od nas tamo je doživeo iznenađenje, jer nije postojala procena udara u pravcu karaule Košare. Nisam bio ni uplašen ni usplahiren - komandantski i starešinski sam razmišljao kako rešiti problem. Vojnici su videli da je neprijatelj brojniji, pa sam sprečavao paniku rečima: "Ma daj, ne pričajte, to je šaka jada!" - rekao je pukovnik, koji je, baš kao i mnogi, tada bio nesvestan posledica, neustrašiv i sa jednim ciljem - očuvanje svetinje, naše otadžbine.
Činjenice o ratu na Košarama:
Vojsku Jugoslavije je tokom bitke na Košarama zajedno napadalo oko 15.000 vojnika terorističke OVK, vojske Albanije i NATO.
1.357 naših vojnika ukupno je branilo Košare 108 naših junaka je poginulo u toj borbi 256 vojnika je ranjeno 16 vojnika je nestalo
Kurir.rs / Suzana Trajković
NE PROPUSTITE
