Najnovije vesti

DR KON OTKRIVA ZA KURIR KAKO JE 90-TIH U KNINU UPOZNAO RATKA MLADIĆA Viđao sam ga svaki dan, ne vidim da je tu išta pogrešno radio
Foto: Marina Lopičić, Profimedia/Peter Dejong

PROŠAO RATIŠTE

DR KON OTKRIVA ZA KURIR KAKO JE 90-TIH U KNINU UPOZNAO RATKA MLADIĆA Viđao sam ga svaki dan, ne vidim da je tu išta pogrešno radio

Društvo
09:30h

Verovao sam u bratstvo i jedinstvo i teško mi je pao raspad SFRJ, kaže epidemiolog

Epidemiolog Predrag Kon dao je ekskluzivnu životnu ispovest za Kurir u kojoj je govorio o detinjstvu, porodici, odrastanju, ljubavi, poslu ali i kako je devedesetih na ratištu upoznao generala VRS Ratka Mladića.

- Verovao sam u bratstvo i jedinstvo i teško mi je pao raspad SFRJ. U zimu 1991/1992. šest meseci sam bio na frontu ili, kako se to zvanično zvalo, teritoriji zahvaćenoj borbenim dejstvima. Najpre tri meseca u Kninu i Krajini, gde sam bio u komandi referent saniteta, a komandant je bio general Ratko Mladić. Svakodnevno sam ga viđao, a kontakte smo imali po potrebi. Bili su profesionalni i krajnje korektni. Pamtim ga kao izvanrednog oficira. Ne vidim da je tu bilo šta pogrešno radio.

Nisam bio u Bosni i ne mogu da govorim za taj period, ali moje sećanje na njega nije negativno. Kao oficir, svoj posao u Krajini, bar koliko ja znam, radio je onako kako je moglo u tim okolnostima. Dok sam bio tamo, osećao sam da je narod jako ugrožen i da mu je potrebna zaštita. Vojnu bolnicu u Kninu jednom sam obilazio i s Mladićem. Uvek je pitao kako se dogodilo ranjavanje i obično bi rekao da do toga ne bi ni došlo da se postupalo po pravilima.

Predrag Kon
foto: Privatna Arhiva

Neprekidno sam bio na linijama fronta. U selu Mirkovci kod Vinkovaca na pet metara od mene metak je pogodio zid. Mimoilazile su me i granate. Doživeo sam dva granatiranja u Kninu i jednom u Šidu. Međutim, prilikom obilaska imao sam sreće, priseća se Kon.

- Kao epidemiolog na ratištu, imao sam zadatak da sprečim ili suzbijam pojavu zaraznih bolesti. I zanimljivo - dok sam razbijao glavu kako ću da rešim epidemiju gripa, komandanti su rešavali sami. Čim bi se neko pojavio s tegobama, šalju ga kući. Za nekoliko dana bi se vraćao. Prijala su im ta neočekivana odsustva.

Iz Krajine sam prešao u zapadni Srem, zapravo Šid, takođe na tri meseca, i takođe kao referent za preventivnu medicinu mehanizovanog korpusa. Pozadina je neke tri nedelje bila smeštena u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, pa i ja, i taj period mi je bio najteži jer se nismo kretali. Nije bilo dovoljno goriva, pa su glavni događaji bili doručak, ručak i večera.

Kad sam završio u Šidu, bio sam i dalje referent mehanizovanog korpusa i to na Topčideru, a kratko i zamenjivao načelnika saniteta korpusa. Potom sam prešao u Zavod za preventivnu medicinsku zaštitu Prve armije u Zemunu. To je bilo sjajno mesto, držao sam medicinsku informatiku. I tu sam bio načelnik. U principu, stalno sam imao pozicije. A 1995. sam predao zahtev za napuštanje, skidanje, kako mi to kažemo.

Taj dan pamtim. Celu noć nisam spavao. Stvara se ta potreba, imao sam osećaj da sam otišao u slepi kolosek, ipak sam ja epidemiolog. Trebalo je da pređem na VMA, al’ da sačekam zamenu, što je moglo potrajati i dve-tri godine. Imao sam poziv da me tamo ubrzano pripremaju za akademsko zvanje. Put bi mi bio potpuno drugačiji da sam otišao na VMA. Ali ne kajem se, rekao je Kon.

Kurir.rs

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track