Najnovije vesti

SVEDOČENJE HEROJA SA KOŠARA O KRVAVOJ BORBI: Granicu su branili GOLOBRADI mladići, rizikovali su živote, a danas nemaju ni za HLEB
16:06

SVEDOČENJE HEROJA SA KOŠARA O KRVAVOJ BORBI: Granicu su branili GOLOBRADI mladići, rizikovali su živote, a danas nemaju ni za HLEB

KURIR TELEVIZIJA

SVEDOČENJE MAJORA SA KOŠARA O KRVAVOJ BORBI: Granicu su ODBRANILI golobradi mladići, umirali sa PUŠKOM u rukama!

Društvo
19:41h

Prošle su 22 godine od bitke na Košarama. Ta bitka je vođena na na granici tadašnje Savezne Republike Jugoslavije i Republike Albanije, kada su teroristi takozvane Oslobodilačke Vojske Kosova napali pripadnike jugoslovenske Vojske sa ciljem ulaska na Kosovo i Metohiju.

Državnu granicu odbranili su graničari od 18 do 22 godine na odsluženju vojnog roka. Dragutin Dimčevski, potpukovnik u penziji, i zamenik komandanta 53. graničnog bataljona tokom bitke na Košarama, jedan je od retkih živih svedoka tih borbi koje su se vodile 67 dana.

Bili su samo deca – golobradi mladići, tek stasali za život, sa puno neostvarenih želja i snova o budućnosti. Ipak nečija mržnja je bila mnogo jača od njihove nevine mladosti.

Košare
foto: Kurir televizija

Iako su im životi u trenu prekinuti, iz neravnopravne borbe dobra i zla izašli su kao pobednici.

Ovo je istinita priča o herojima sa Košara.

Dragutin Dimčevski, potpukovnik u penziji, i zamenik komandanta 53. graničnog bataljona tokom bitke na Košarama, jedan je od retkih živih svedoka tih borbi koje su su se vodile za odbranu državne granice i vremena koje joj je prethodilo.

Vraća nas u 1997.godinu, kada je u Albaniji došlo do sloma državnih institucija. Tada dolazi i do otkazivanja vojne poslušnosti. Naoružanje, municija i minsko eksplozivna sredstva ubrzo stižu u ruke raznih organizovanih grupa, koje sve to odvoze na već ranije pripremljene lokacije u Albaniji, sa zadatkom da ih prihvate, smeste, naoružaju, obuče i kasnije organizovano prebace na teritoriju Kosova i Metohije.

Glavne provokacije počinju u aprilu 1998 godine, kada 150 terorista pokušava da uđe u Srbiju.

Košare
foto: Kurir televizija

- Prvi granični incident bio je 16 aprila, gde je velika teroristička grupa u toku noći , preko 150 terorista pokšala da predje sa teritorije Albanije na nasu teritoriju. Sve teroriste su izvukli osim dvojice koji su ostali neizvučeni - kaže Dragutin.

Tada je velika količina naoružanja zaplenjena, a taj granicni incident imao je atak agresije na našu zemlju.

Vojska Savezne Republike Jugoslavije sve prijavljuje mešovitoj komisiji Albanije, ali umesto obavljanja uviđaja o tom incidentu, albanska strana otvara vatru ka jugoslovenskoj vojci.

- Tako da slobodno mogu da kažem da je Albanije bila jedan od najvećih ucesnika u agresiji na nasu zemlju, iako Albaniju nikad niko nije osudio. Svu podrsku koja je bila potrebna teroristickim snagama, ona je davala.

Sledeći incident koji je imao atak agresije na našu zemlju dogodio se 30 septembra 1998. godine, kada je na reonu karaule Morina miniran put.

Poginuo je zastavnik Milan Bundalo iz Vranja, dok je pet vojnika ranjeno. Za teroriste to je bio tek početak krvavih napada.

Košare
foto: Kurir televizija

- Takođe istog dana je postavljena zaseda pod komandom Agima Ramadanija na rejonu karaule Kosare i tada je poginulo pet vojnika. Bio je to jedan od najkrvavijih dana za nas graničare.

Ređali su se granični incidenti, ali im je jugoslovenska vojska odolevala i uspevala je da spreči upad na teritoriju Kosova i Metohije.

Komandant 53. graničnog bataljona Dusko Šljivančanin obišao je kompletan rejon 8. aprila 1999. godine. Ništa nije ukazivalo da se sprema teroristički napad. Sutradan rano ujutro napadnuta je karaula Morina.

U ranim jutarnjim casovima...

Na Veliki petak u ranim jutarnjim časovima počinje krvava bitka na Košarama.

O napadima, major Dimčevski saznaje preko motorole na svom komandnom mestu u Đakovici. Hitno tog jutra dolazi na Košare. Teroristi su besomučno napadali iz tri pravca sa teritorije Albanije.

- Prvo je izvršen napad na rejonu Mala glava… Kada sam dosao po mojoj proceni ih je bilo 1.500, ali kasnije smo shvatili da ih je bilo mnogo više.

Najteže bitke vođenje su 9. i 10. aprila, tada dolazi i do prvih žrtava

- Uspeli smo za ta dva dana da zaustavimo neprijatelje...

U nedelju 11. aprila na Pravoslavni Vaskrs otpočeo je najteži i najcrnji dan za srpske graničare na Košarama. Gine osmorica, dok je desetorica ranjena.

-Tog dana sa karaule Košare izbačeno je najviše boraca – 18 boraca, 8 vojnika je poginulo, dok je 10- ica ranjena.

Bila je to teška i neravnopravna borba u kojoj su teroristi stalno dobijali pojačanje, a bili su i brojčano mnogo moćniji. Bitka na Košarama trajala je 67 dana.

Uprkos potpisivanju Kumanovskog sporazuma 9. juna, i donošenju rezolucija 12 44 10. juna, šiptarsko terorističke snage su nastavile napade na Košare.

Državnu granicu branili su po cenu sopstvenog života graničari od 18 do 22 godine na odsluženju vojnog roka, njih 130 boraca protiv deset puta većeg broja naoružanih albanskih terorista potpomognutih NATO snagama.

Tu državnu granicu su branili i odbranili vojnici na odsluzenju volnog roka, ta mladost, ta njihova motivisanost da pod cenu svog života su stajali na braniku otadžbine.

Teško je izdvojiti svaki herojski podvig. Vojnici su se svi do jednog neustrašivo borili protiv terorista. Veliki udarac jedinica doživljava nakon pogibije Potporučnika Predraga Leovca, komandira voda za intervencije, koji nije želeo da se rastane od svoje puške ni kada je umirao.

I dve decenije posle bitke na Košarama Dimčevski ne prestaje da se bori. Želja mu je da istina izađe na videlo, a posebno ga boli što jedan broj boraca živi veoma teško i bez posla, nemaju od čega da plate lečenje. - Ima dosta psihofizicki obolelih. Iz tog bataljoina imam trojicu koji su izvršili samoubistvo...

I posle više od 20 godina supruga Dubravka se seća kako su izgledali ti dani u aprilu 99. kada nije imala pojma gde joj je muž i da li je živ.

Pamti i kada ju je u junu mesecu pozvao i rekao da Vojska napušta Kosovo i Metohiju.

Povodom 21 godine bitke na Košarama, potpukovnik Dimčevski odlikovan je jednim od najviših državnih priznanja - Ordenom belog orla sa mačevima drugog stepena.

Kurir.rs

OVDE MOŽETE GLEDATI UŽIVO KURIR TELEVIZIJU

STARI KAFANAC I POSLEDNJI BOEM BEOGRADA: Čuvena Gita sa Save od 16-te godine je u kafani, a danas je ŽIVA LEGENDA prestonice!
15:04

STARI KAFANAC I POSLEDNJI BOEM BEOGRADA: Čuvena Gita sa Save od 16-te godine je u kafani, a danas je ŽIVA LEGENDA prestonice!

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja