I sve je više takvih skandaloznih uključenja na društvenim mrežama, dok pedofili likuju. Na snimku koji pominjemo tri maloletnice đuskaju uz lascivne stihove pevačice Teodore Džehverović, čitaju poruke onih koji ih gledaju i odgovaraju im. Neki su pisali da se nije dobro videlo, da ponove...
- Evo, samo još jedanput - kaže jedna od njih, okreće se, podiže duklesricu i počinje da vrcka zadnjicom, nakon čega se približiva kameri i obraća se publici: "I? Jel vam dovoljno?".
Dok su se one to činile nizali su se komentari, a mogli su se pročitati i neki poput: "Sve je snimljeno". Ni svesne nisu koliko pedofila jedva čeka da vidi te lascivne scene. Kriminolog Dobrivoje Radovanović upozorava da ovakvo seksualizovano ponašanje dece može biti i opasno po njih.
- Halo, centar za socijalni rad, mala Džehvi izvodi dete na binu da trese. Naravno da su roditelji ovde zakazali, ali i ti kao izvođač imaš odgovornost i ovo se ne radi - napisao je jedan tviteraš koji je objavio snimak.
Devojčice, takođe, kako kaže, mogu za dve, tri godine biti meta svojih vršnjaka koji ih zvog ovih snimaka mogu vređati i nazivati pogrdnim imenima.
- Ako je išta često kod dece tog uzrasta je da zezaju svoje vršnjake, da im se rugaju i da ih omalovažavaju. Divljenja nema. Pohvale su jako retke. Deca koja se na ovaj način snimaju mogu biti predmet podrugivanja, a vrlo se često dešava da ih vršnjaci nazivaju i nekim ružnim nadimcima i imenima - objašnjava Radovanović i dodaje da su oni koji su u ranom uzrastu pod velikim uticajem subkulture vremenom mogu postati njena još veća žrtva.
Ovakvo ponašanje devojčica je odraz kulturološkog okvira, odnosno socijalnog miljea u kojem deca odrastaju, a u kojem ne postoje valjane vrednosti, kaže za Kurir Branka Tišma, školski psiholog.
foto: Printscreen
- U našoj zemlji je šund kultura preuzela vođstvo. Glavni akteri na televiziji i u medijima su neke zvezde iz rijalitija, a ovo je posledica toga. Devojčice, u ovom primeru, su same sebe izložile jednom svetu kojem nisu još dorasle. Deca od 10 godina bi umesto što se snimaju i pokušavaju da šarmiraju publiku, trebalo da se igraju i da u svom životu imaju druge sadržaje u skladu sa njihovim uzrastom i interesovanjem - kaže Tišma i dodaje da bi roditelji trebalo da razgovaraju sa decom i prate šta ona rade.
- Roditelji dece do 12 godina treba da imaju šifru za društvenu naloge koje njihove dete koristi. Deci je, takođe, što često zaboravljamo, neophodno postaviti granice. Danas imamo situaciju da nas deca ucenjuju. Kažu "ubiću se" i roditelji odustanu! Naša deca, takođe, imaju pasivne načina druženja. Treba ih učiti kako da se druže, jer su zaboravili da se igraju. Treba ih okupljati, provocirati, pokrenuti tu drugu vrstu druženja. Treba zajedno otići u park, prošetati... - ističe Tišma i dodaje da decu ne treba štiti ni od obaveza u porodici, jer na taj način upoznaju svoje telo, granice i mogućnosti.
- Jasno je da mene slušaju i mladi i stari, i ljudi srednjih godina. Jednostavno ne mogu da utičem na to ko će me slušati. Drago mi je da me mlađa populacija sluša, jer sam i sama mlada osoba. Ako ćemo sada zalaziti u tekstove pesama, možemo da zalazimo i u pesme koje smo ja i mnogi drugi slušali kao mali. Imam pesmu "Tresi, tresi, tresi", a šta je sa pesmom "Mešaj, mešaj, mala" (Rada Manojlović i Saša Matić")?! Mešaj i tresi je slično zar ne?! - zaključuje Teodora i dodaje "da je posao-posao" i da će samo onaj ko razume posao i estradu biti na vrhu.
Porez na šund
I kič je poguban po zdravlje čoveka
U poslednje vreme sve češće se mogu čuti zahtevi građana da se zbog rijaliti kulture, šund i kič muzike sa lascivnim momentima, uvede poseban porez na šund. Jedna od ideja, koju podržavaju neki sugrađani je, da se kao što postoje posebne akcize na duvan i alkohol, uvedu i nameti na proizvode koji kontaminiraju duh i utiču negativno na mentalno zdravlje ljudi, a posebno mladih generacija. Milionska sredstva koja bi se tako dobila, prema nekoj od ideja, mogla bi da budu usmerena u podršku mladim umetnicima i kulturno-umetničkim društvima, kao i za stipendiranje talentovanih naučnika.
ČINJENICE/Kako zaštiti decu
- Otvoreno razgovarajte sa detetom o svemu, pa i o sadržaju koji gleda i postavlja na društvene mreže
- Ažurirajte njihova podešavanja privatnosti da samo odobreni korisnici mogu da gledaju slike i storije vašeg deteta
- Blokirajte neželjene sadržaje
- Ograničite komentare u smislu da samo ograničen broj ljudi može da komentariše
- Ograničite vreme koje dete provodi kraj ekrana, u podešavanjima Instagram imate opciju da proverite koliko je korisnik bio aktivan. To je odlicno za roditelje, koji deci dozvoljavaju odredeni vremenski period da provode kraj aplikacije. Dozirajte deci društvene mreže, i na veoma lak nacin proveravajte da li poštuju dogovor.
- Isključite postavke koje pokazaju lokaciju
- Ponudite deci i drugi sadržaj, potencirajte da manje vremena provode na internetu, da se više druže i igraju napolju
