Najnovije vesti

NOV JEZIV TIKTOK IZAZOV DIGAO BEOGRADSKO NASELJE NA NOGE! Zabrinuti stanari ispričali bizarne detalje ovog nebezbednog trenda
02:04

NOV JEZIV TIKTOK IZAZOV DIGAO BEOGRADSKO NASELJE NA NOGE! Zabrinuti stanari ispričali bizarne detalje ovog nebezbednog trenda

RADE SKLEKOVE NA KOLOVOZU, ČAK I PO MRAKU

ČEKA SE DA POGINE DETE, PA DA NEKO REAGUJE! Osnovci u Beogradu imaju novi OPASAN izazov, leže na ulici dok ne naiđu kola

Društvo
07:22h

Među školarcima je zavladao opasan izazov koji i glave može da ih košta - ležanje nasred ulice! Takmičenje ko će duže da bude na asfaltu i brže pobegne kad naiđe auto ili čak i radi sklekove na kolovozu uzelo je maha među osnovcima.

- Grupa klinaca od ne više od 12-13 godina okupila se u naselju Stepa Stepanović, a dve devojčice su legle nasred ulice jedna do druge, dok je treća stražarila nailazi li vozilo. Padao je mrak, a tu je i krivina gde nekada zaista voze nenormalno - objava je u Vajber grupi stanovnika naselja Stepa Stepanović na Voždovcu u Beogradu, u kojoj je više od 1.700 ljudi, a gde je nekoliko njih pretpostavilo da je reč o Tiktok izazovu.

1 / 5 Foto: Printskrin

Da su deca svako veče tu, potvrdila je druga članica ove Vajber grupe, koja ih viđa s terase. Ona je navela da nekada leže i na pešačkom prelazu. S druge strane, jedna naša čitateljka gledala je dvojicu dečaka, školarce, za koje bi rekla da su šesti-sedmi razred, kako rade sklekove nasred ulice u Mirijevu.

izazov
foto: Printskrin

Pitanje je samo kad će da se desi neka nesreća, a stručnjaci navode da je sve ovo postala realnost, da se samo smenjuju sve gluplje ideje, ali i da nam je, kad već nema sistemskog rešenja, poslednja odbrana u porodici. Branka Tišma, školski psiholog, ovakve izazove vidi kao rezultat problema komunikacije roditelja, pa i šire zajednice s decom.

NE IZRIČITE ZABRANE

Branka Tišma naglašava i da je vrlo važno na koji način deci postavljamo zabrane.

- Ne mora zabrana uvek da bude izričita, treba pričati u kakvu opasnosti dolazi i kako da izabere ono što je manje opasno. A mi hoćemo da bude po našem ili postanemo bespomoćni u odnosu s decom. To je roditeljska nesposobnost ili nepoznavanje načina kako prići detetu - ističe Tišma i dodaje da detetu valja dati do znanja da ga volimo, da smo tu za njega u svakoj situaciji.

- Moramo malo više da se bavimo svojim decom i da razgovaramo s njima i o izazovima, ma u kom uzrastu da su. Deca se sada i dokazuju, to su zadaci koje moraju da ispune da bi ušli u neku grupu. I upravo o tome treba razgovarati s decom. Treba imati kontrolu i nad njihovim telefonom, ali ne otvaranjem lažnih profila na društvenim mrežama, već da to otvaranje profila bude zajednički poduhvat - objašnjava za Kurir Tišma.

Nije važno samo da roditelji razgovaraju s detetom već je bitno i da istraju, pa i da između sebe komuniciraju, jer deca u kući pričaju šta se radi u školi. - Valja i intervjuisati neke poznate ljude iz sveta sporta da i oni pričaju. Upravo preko poznatih ličnosti su i uvedeni ti izazovi. Polivanje vodom i ledom od njih je krenulo, pa ne mogu sada da se isključe, već moraju da se angažuju - navodi Tišma.

izazov
foto: Printskrin

U opisu adolescencije je da se probijaju granice, ističe za Kurir dr Ivica Mladenović, psihijatar, a to može ići od benignih situacija, kad ukradu 200 dinara od roditelja, pa do ovakvih izazova.

- Ne bih to patologizirao, ali jeste izuzetno opasno po život. Nažalost, živimo u svetu gde se život malo ceni, gde je poenta po svaku cenu se razlikovati, pa makar to bilo i po glupostima. I kad to stavite u kontekst adolescencije, dobija groteskne razmere. Godinama imate svakakve izazove, pa i samoubilačke, i uvek je cilj adolescentska populacija. Ovo je opet neko nametnuo, verovatno preko Tiktoka - ističe dr Mladenović.

On za sve ovo odgovornost vidi u odraslima i ističe da je sistem vrednosti izopačen, a sam sistem nedelotvoran i nezainteresovan, pa se sve više stvari prebacuje porodici, koja je pod ogromnim udarom.

- Deca traže i probijaju granice, pa i po cenu života, i moramo u porodici da stvorimo utočište. Danas je to ležanje na ulici, za nedelju-dve biće neka nova glupost opasna po život. Suštinski bi bilo važno da se to sistemski reši, a to bi podrazumevalo promenu sistema vrednosti, kao i obrazovnog i pravnog, pa i regulisanje virtuelnog sveta, što je teško jer su ogromne pare u igri. Nažalost, jedina instanca koja može da reaguje je porodica, a poverenje u njoj stiče se razgovorom, a pre svega modelom ponašanja - kaže dr Mladenović.

izazov
foto: Printskrin

Duško Pešić, direktor Agencije za bezbednost saobraćaja

U ŠKOLE UVESTI PREDMET SAOBRAĆAJNO OBRAZOVANJE I VASPITANJE

Duško Pešić, direktor Agencije za bezbednost saobraćaja, navodi za Kurir da je upravo ovaj izazov i mladalačka ludost, koja se kosi sa zdavim razumom, dokaz njihovih tvrdnji o nedovoljnoj posvećenost temama o opasnostima u saobraćaju i u porodici i u školama. - Najveći deo problema u saobraćaju nastaje upravo zato što saobraćajno vaspitanje i obrazovanje u školama nije obuhvaćeno na odgovarajući način. Deca moraju da razvijaju ispravne stavove u porodici, a zatim kroz predškolsko i školsko obrazovanje - objašnjava Pešić. On dodaje da agencija odavno predlaže da se od prvog razreda uvede predmet saobraćajno obrazovanje i vaspitanje, a da se kasnije to uči u nekim drugim predmetima. - To nije prošlo, rečeno je da deca imaju određeni fond časova i predmeta koj su važni i nema izmena. Sada je u prva dva razreda, kroz predmet Svet oko nas, svega sedam časova o saobraćaju, od čega samo tri o bezbednosti. A nama baš treba deo o opasnostima. Nešto malo o saobraćaju ima u trećem kroz Prirodu i društvo, kao i od petog u predmet Tehnike i tehnologije. Međutim, vrlo retko se obrađuje bezbednost saobraćaja i to je nedovoljno - navodi Pešić.

DRASTIČAN PAD ZRELOSTI RODITELJA

- Nema puno toga optimističnog. Nažalost, 30-40 godina živimo u svetu gde je drastičan pad zrelosti roditelja. U parkiću sam gledao neki dan kako dečak od četiri-pet godina visi na nogama sa dva metra, a roditelja nigde nema. I pojavljuje se otac, stavi ga u vrtešku koju je ludački okretao, a dete je plakalo: "Tata, nemoj!" I šta možete očekivati od deteta ako mu je otac poremećena ličnost. Sve je više odraslih, roditelja koji nemaju granice - kaže dr Mladenović.

(Kurir.rs/J. S. Spasić)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track