Najnovije vesti

KADIJEVIĆ BIO ZAROBLJEN U KANCELARIJI, KOBRE ZAUZELE SSNO! Misteriozna NOĆ u štabu JNA 1991, puč u SFRJ umalo uspeo! EKSKLUZIVNO
Foto: Profimedia

Poslednji dani SFRJ

KADIJEVIĆ BIO ZAROBLJEN U KANCELARIJI, KOBRE ZAUZELE SSNO! Misteriozna NOĆ u štabu JNA 1991, puč u SFRJ umalo uspeo! EKSKLUZIVNO

Društvo

Ovog 28. septembra 2021. godine navršava se tačno 30 godina jednog od najmisterioznijih pokušaja vojnog puča u JNA posle debakla u Sloveniji i početka građanskog rata u Hrvatskoj. Mrtvi, ranjeni i zarobljeni vojnici su se pojavljivali svakodnevno na TV ekranima, mnogi pripadnici tadašnje JNA osećali su gorčinu i zahtevali da se smeni nespospobni vojni vrh i dovedu provereni i odlučniji kadrovi. Prvima je pukao film u Gardijskoj brigadi.

Istina za volju o puču u SFRJ pričalo se i ranije, pa tako admiral flote u penziji Branko Mamula u svojoj knjizi "Rat u novom stoleću" opisao je kako je do puča koji bi JNA izvela da bi spasila Jugoslaviju trebalo da dođe 1986. godine..O tome Mamula koga su neki zvali "jugoslovenski Jaruzelski" po uzoru na poljskog generala Vojćeha Jaruzelskog koji je izveo puč u Poljskoj piše:

Snažan udar po secesionistima

"Štab Vrhovne komande nije bio predviđen Ustavom SFRJ i nje mogao zameniti Ustavom određenog vrhovnog komandanta - Predsedništvo SFRJ. Došlo je do sporenja, zemlja se cepa po svim segemntima društvenih funkcija i života. Bilo je posve očito da se približava kraj SFRJ i mi smo u najužem delu Štaba Vrhovne komande, 1986 godine doneli odluku o državnom udaru. Odabrali smo jednice i starešine u svim glavnim gradovima republika i pokrajina, i još nekim važnim garnizonima, podigli stepen gotovosti i održavali ga pokrivenim opasnostima po bezbednost zemlje, koja je uistinu postojala. Vreme kada će se morati preuzeti vlast ostavljeno je da se proceni, napisao je Mamula.

Vukovar 1991, JNA
foto: Profimedia

Tokom razgovora general Adžić prihvatio je da sasluša zahteve oficira,ali kad je pred njega iznet zahtev da on smeni Kadijevića, odbio je...

Istog dana general Adžić je posetio Gardijsku brigadu i pred prepunom salom oficira izjavio da će JNA adekvatno reagovati po vojnim ciljevima u Sloveniji, što su okupljeni oficiri pozdravili gromoglasnim aplauzom. Međutim, od masovnog udara nije bilo ništa, a JNA se pod ponižavajućim uslovima povukla iz tada najsevernije republike u SFRJ.

Kraj rata u Sloveniji

Kratkotrajni rat u Sloveniji je bio završen. JNA je potpisivanjem Brionske deklaracije bila primorana da se povuče iz Slovenije. U to vreme već počinju i prve blokade kasarni u Hrvatskoj, među kojim je bila blokada vukovarske kasarne. U istočnoj Slavoniji već se nalazio veliki broj jednica JNA iz 12. Novosaskog korpusa. Gardijska brigada je već polovinom septembra 1991. završila mobilizaciju i znala je da ide u Vukovar na zadatak da deblokira kasarnu.

Negde u to vreme desilo se raketiranje kolone artiljerijskog diviziona kod Tovarnika od strane našeg ratnog vazduhoplovstva. Prilikom raketiranja kolone divizion je uništen, a major, komandant diviziona smrtno je stradao. U javnosti su već tad kružile priče da general Anton Tus, inače bivši komandant RV i PVO, stupio u Zbor narodne garde i odneo operativne planove RV i PVO u Zagreb. Oficiri pučisti takođe su dobijali informacije da avioni RV i PVO kojim su pilotirali Hrvati bacaju bombe u Dunav, i da se dešavalo da tuku po jedinicama JNA koje su uveliko dejstovale u okolini Vukovara. Sve ovo ponovo je uticalo na oficire Gardijske brigade da se pokrenu i da pokušaju da izvrše novi puč .

Borisav Jović
foto: Printscreen YouTube

Tog 27. septembra 1991. komandant Gardijske brigade, tadašnji pukovnik a kasnije general i komandant Vojske RSK u vreme operacije „Oluja“, Mile Mrkšić saopštava manjem broju oficira da je doneta odluka da se smene generali Kadijević, Spirkovski, Silić, Jurjević, i admiral Brovet. Za ovu akciju angažovane dve čete Vojne policije sa oklopnim vozilima BOV M86. Jedna grupa specijalaca upućena je u zgrade SSNO po načelnika SSNO generala Kadijevića i njegovog zamenika admirala Broveta, a jedna četa Vojne policije sa oklopnim transporterima za generale Spirkovskog i Silića, i generala Jurjevića.

Upad specijalaca u SSNO

Za izvršenje su određene dve čete vojne policije oklopnih transportera u kasarni Dedinje. Jedna da bude u pripravnosti i zauzme komandu Prve Vojne oblasti, druga četa da zauzme komandu ratnog vazduhoplovstva u Zemunu i dovede generala Jurjevića. Tog 27. septembra oko 22 časa uveče četa specijalaca munjevito je zauzela sve izlaze iz SSNO i blokirala sve zgrade. U istom danu odjeknula je i vest da je na VMA nastala pobuna protiv generala Kadijevića i admirala Broveta. Takođe, pričalo se da ima pobuna i u samoj komandi RV i PVO. Na to se nadovezivala priča da su „dignuti“ delovi 63. padobranske brigade da brane komandu ratnog vazduhoplovstva, ali to nije bilo tačno.

Sa dva voda čete VP za protivteroristička dejstva, preuzete su sve prijavnice i stražarska mesta oko zgrade Generalštaba i SSNO. To obezbeđenje je vršio bataljon za obezebeđenje iz sastava Garde. Predaja obezbeđenja je urađena veoma brzo i bez ikakvih sukoba. Saveznog sekretara je obezbeđivalo jedno odeljenje podoficira iz sastava Prvog voda čete voda Vojne policije za protivteroristička dejstva. Veći deo njih nije bio u zgradi SSNO, već kod kuće. General Kadijević se u vreme blokade zatekao u kabinetu, a komandant Gardijske brigade pukovnik Mrkšić uputio se kod njega, gde se kratko zadržao i nekoliko puta išao gore -dole i pobunjenim podoficirima i oficirima saopštavao da će sve uspeti, a onda prilikom jednog od povrataka usledio je šok.

0020624036, Veljko Kadijević
foto: Profimedia

Odjednom, Kadijević koga su obeležili kao izdajicu proglašava se patriotom i tvrdi da je Slobodan Milošević izdao JNA. Tad je dat signal „Sunce“ koji je značio da se jednice vrate u kasarne. Među specijalce su pre povratka došli general major Aca Vasiljević, i pukovnik Vuleta Vuletić i počeli da ih ubeđuju da odustanu od puča. Akteri puča autoru teksta ispričali su da je to izazvalo opštu zbrku. Koliki haos je vladao govori i podatak da dok su ti razgovori trajali neki podoficiri koji su čuvali Kadijevića stali su na stranu pučista.

„Neki od učesnika u puču su tokom razgovora sa generalom Vasiljevićem su videli da nešto nije u redu i čudili se zašto je načelnik bezbednosti protiv toga da specijalci spasavaju Jugoslaviju. To je bila dilema koju nisu uspeli da razreše. Tada je jedan stariji vodnik rekao: „Daj da ih pobijemo i završimo posao“. Jedan od oficira pitao ga je : “Ko će na čelo vojske. Nije ovo Afrika u kojoj narednici vrše državni vojni puč. Napašće nas sutra tenkovi, znaš šta je bilo u Rusiji, kazaće da je grupa antijugoslovenskih ili prohrvatski usmerenih oficira pokušala puč, a tenkovi će to sprečiti. Ili ćemo celog života biti izdajnici ili ćemo izgubiti glavu“, ispričao je nešto više od dve decenije kasnije jedan od aktera ovog puča, našem novinaru.

Akteri neuspelog puča su preko motorole izdali naređenje potčinjenima da postupe po signalu “ Sunce“ i svi zajedno odu iz centra Beograda. Četa Vojne policije za protivteroristička dejstva se vraća u kasarnu na Dedinje. Pukovnik Mrkšić je po povratku u kasarnu naredio da se okupe starešine iz čete za protivteroristička dejstva i ponovio: „Mi smo tu pogrešili, oni su patriote i Jugosloveni“, i nije bilo ništa tu da se pita. „Mi idemo u Vukovar da deblokiramo kasarnu i vraćamo se najkasnije za sedam dana.“ To je bilo 28. ujutro, a 30. septembra jedinica je krenula put Vukovara.

Tog 28. septembra Kadijević je posle odlaska pučista zatražio hitan sastanak sa delom predsedništva SFRJ. Sastanku su osim Kadijevića prisustvovali: Slobodan Milošević, Momir Bulatović, Borisav Jović, Branko Kostić i general Blagoje Adžić. Na tom sastanku Kadijević je izneo ocenu situacije na ratištu. Osvrnuo se i na stanje u samoj vojsci i na propali puč.

Borisav Jović
foto: Filip Plavčić

Kako je u svojoj knjizi “ Poslednji dani SFRJ“ član predsedništva SFRJ Borisav Jović naveo, Kadijević je rekao:

“ Da postoji organizovani rad na razbijanju vojske i da je sada najaktivniji udar od strane srpskih opozicionih snaga. Kadijević je naveo da je upad u SSNO bio treći pokušaj puča za tri dana. Prvi je bio prema njegovim navodima u komandi JRV; drugi na VMA i treći u Gardijskoj brigadi….., a odlučeno je i da svi oni koji su učestvovali u puču budu momentalno poslati u Vukovar. General armije Veljko Kadijević je tek januara 1992. podneo ostavku na mesto sekretara za narodnu odbranu, a na njegovo mesto došao je general pukovnik Blagoje Adžić koji je smenjen u čistki 42 generala JNA maja 1992.

Nakon operacija u Vukovaru i Hrvatskoj koje su bile potpuno, sa vojnog stanovišta, nerazumne, JNA se na kraju se svela na teritoriju Srbije i Crne Gore i ubrzo je 1992. godine prestala da postoji kao takva. Neki od aktera puča su unapređeni, neki su isterani iz službe i marginalizovani. Istina se nikada nije saznala. Puč u kojem je JNA trebala da pohapsi političare i spase državu postao je urbana legenda. Neki su bili spremni da poginu za ideale, a drugi da trguju za unapređenja, činove. Inače CIA je još 1988. godine u svom izveštaju o mogućnostima vojnog udara imala informacije da je to nemoguće izvesti zbog ambicije vojnog rukovodstva da paktira sa političkim elitama.

Kurir.rs/A.Mlakar

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track