Najnovije vesti

DA LI GREŠIMO, AKO OVAKO SLAVIMO SLAVU! Sveštenik kritikovao domaćine - pravdaju se, a nisu u pravu!
Foto: Shutterstock

ispravno ili neispravno

DA LI GREŠIMO, AKO OVAKO SLAVIMO SLAVU! Sveštenik kritikovao domaćine - pravdaju se, a nisu u pravu!

Društvo

Sezona slava već je počela, sutra mnogi slave Sveta Petku kao svoju krsnu slavu, mnogi se spremaju da obeleže ovaj najvažniji crkveni običaj kod Srba. Jedni slave, drugi dolaze u goste, uglavnom poštujući tradiciju i način na koji se slavilo generacijama unazad.

Ipak, u slavskim običajima ima i mnogo "noviteta", među kojima su obeležavanje slave u kafani i restoranu, orkestar sa muzikom, trpeza koja je uvek mrsna i nezaobilazne rasprave o politici. Razgovarali smo sa sveštenikom crkve u unutrašnjosti Srbije, koji nam je objasnio da li se ovim promenama narušavaju običaji i šta mora da se ispoštuje kada se slavi. Dobili smo odgovore na pitanja da li se na slavu zove, da li je greh ako se na slavi vode rasprave, može li slava da bude mrsna na posni dan...

Prema rečima sveštenika Nikole, običaj slavljenja slave Srbi su poneli iz crkve i preneli ga na svoje kuće. Nakon toga je slava slavljena prema običajima određenog mesta.

"Ranije su ljudi dolazili na liturgiju na dan slave crkve, gde se lomio slavski kolač. Kasnije smo taj običaj preneli iz crkve u svoje kuće, kako bi ih svetitelj tamo štitio. Kada se desio taj momenat, svako u Srbiji je skladno svojim običajima i načinom života, dodavao ovom običaju nešto svoje", kaže sveštenik Nikola za Mondo.

slava
foto: Printscreen/RTS

DA LI JE ZDRAVICA DEO SLAVE?

Zato u nekim krajevima, kao što je Bosna, imamo zdravice, a u drugima nemamo, objašnjava on.

"Ukoliko sve različite 'varijante' slavljenja slave ne smetaju suštini slave, oni mogu da se primenjuju. Molitva, krsna sveća, krsni kolač, koljivo, vino, tamjan, zejtin i ikona su običaji za koje se drži da ih je ustanovio i kanonizovao Sveti Sava. To je najvažnije i to su stvari bez kojih se ne može. Sve ostalo je manje važno", kaže sveštenik.

SLAVA U RESTORANU JE U REDU, POD JEDNIM USLOVOM

Na pitanje da li se modernim slavljenjem slave van kuće, najčešće u kafanama i restoranima narušavaju slavska tradicija i običaji, sveštenik kaže da to ne mora da bude slučaj.

"Lako je organizovati slavu u selu. Ali, ako imate puno prijatelja i rodbine, a prostor od 30 kvadrata, onda nije problem da se slava izmesti u veći prostor, kako bi se slava organizovala i sačuvala. Međutim, svako ko slavi u restoranu iz drugih razloga, zato što mu je tako lakše, nema vremena da čisti ili želi da od slave pravi cirkus i dovodi muziku, pravi veliku grešku i narušava slavsku tradiciju. Sve mora da bude u znaku proslavljenja svetitelja i svi treba da se trude da slede njegov primer", kaže sveštenik Nikola.

NEMA PRIČE O POLITICI I TEŠKIM TEMAMA

Iako orkestar nije nešto što dolikuje običajima, muzika sama po sebi nije loša kada se radi o slavama, kaže sveštenik Nikola.

"Ne bi trebalo da bude neprimerena i da se pravi nekakva žurka. Ako nije tako, muzika na slavi nije nešto što je loše. Generalno, taj dan se treba uzdržavati od svakog preterivanja. Priče o politici, svađe, rasprave i teške teme nisu za slavsku trpezu. Kod Srba je to uzelo maha, ali trebalo bi promeniti tu naviku", kaže sveštenik.

Kurir, Đurđevdan, slava, rođendan
foto: Zorana Jevtić

NE TREBA POSTITI NA MRSNI DAN I OBRNUTO

Za mnoge običaje ljudi vremenom shvate da greše, ali ne žele da ih menjaju, jer tvrde da "tako slave sve prethodne generacije" i nije na njima da takve običaje menjaju.

"Ima domaćina koji tvrde da slave uvek mrsnu slavu, bilo da pada u sredu ili petak, jer im je tako rekao deda, pradeda. Kažu, ne žele da menjaju običaje. Ipak, kada god se koristi taj argument, on je uvek u korist onoga ko slavi - većina takvih domaćina zapravo ne vole posnu hranu. To nije ispravno i zna se da je po crkvi 'kakav dan, takva čast', što znači da je slava uvek posna kada je posni dan, mrsna kada je obrnuto. U svakom slučaju, akcenat ne treba da bude na trpezi", kaže sveštenik.

DA LI SE NA SLAVU ZOVE ILI NE?

Jedna od izreka koju često čujemo kada su u pitanju slave jeste da se "na slavu ne zove", već isti gosti treba svake godine da dolaze sami, po "tradiciji".

"Srbi vole zonu komfora i ne vole promene. To znači da je taj običaj uveden kako bi se neke stvari podrazumevale, kako bi njima bilo lakše. NIje greška ni pozvati, ni ne pozvati nekoga na slavu. I jedna i druga odluka domaćina nije greška i treba da se poštuje", kaže naš sagovornik.

ŽITO I NA SVETOG ARHANĐELA?

Nije retkost da se čuje da na slavi, posebno za Aranđelovdan, nema žita, pošto se radi o svecu koji je živ.

"Ljudi žito poistovećuju sa običajima na pogrebima. Ali to je pogrešno, jer žito je simbol života, pošto kada padne na zemlju, iz njega nešto izraste. Zato ga treba koristiti na svakoj slavi, bez obzira koji svetac je u pitanju", objašnjava sveštenik.

Kurir.rs

Bonus video:

NEMA ŠALE U ŠVAJCARSKOJ: Srbin do detalja opisao kako funkcioniše život sa KOVID PROPUSNICAMA
02:47

NEMA ŠALE U ŠVAJCARSKOJ: Srbin do detalja opisao kako funkcioniše život sa KOVID PROPUSNICAMA

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track