MOŽDA ZBOG OVOGA UMIRU ČITAVE PORODICE: Loši geni 12 puta povećavaju šansu za teži oblik kovida, a tu je OLUJA SLOBODNIH RADIKALA!
Foto: Ana Paunković

istraživanje srpskih doktora

MOŽDA ZBOG OVOGA UMIRU ČITAVE PORODICE: Loši geni 12 puta povećavaju šansu za teži oblik kovida, a tu je OLUJA SLOBODNIH RADIKALA!

Društvo -

Skoro je duplo veća podložnost za nastanak kovida 19, a čak 12 puta veća šansa za razvoj teže kliničke slike, koja može dovesti i do smrtnog ishoda, ako pacijent ima loš genetski profil pojedinih antioksidantnih enzima, utvrdili su istraživači s Instituta za medicinsku i kliničku biohemiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Za razumevanje istraživanja "Uloga antioksidantnog i ACE2 genetskog profila u stratifikaciji rizika i srednjeročnoj prognozi pacijenata sa kovidom 19", u kome učestvuje 300 pacijenata koji su imali kovid i 150 osoba koje su činile kontrolnu grupu, potrebno je najpre laički objasniti kompleksne medicinske stvari. U ovoj priči od izuzetnog je značaja tzv. oksidativni stres, koji nastaje kada se u organizmu preterano stvaraju tzv. slobodni radikali, koji potom počinju da oštećuju sve važne strukture u ćelijama. U kovidu 19 hiperprodukcija slobodnih radikala dovodi do oluje slobodnih radikala i ona udružena sa sada već svima znanom i opasnom, citokinskom olujom može biti i pogubna.

- Kada virus SARS-CoV-2 uđe u organizam, a pluća su organ koji je prvi na udaru, i krene upala, slobodni radikali najvećim delom potiču od leukocita, ćelija koje treba da nas brane. Međutim, usled njihove preterane aktivacije, s vremenom dolazi do hiperprodukcije i kada se prevaziđe naš kapacitet za neutralizaciju slobodnih radikala, oni podivljaju i nepovratno oštećuju tkiva i organe. Kada se oluja slobodnih radikala, koja izaziva oksidativni stres, i citokinska oluja udruže, najverovatnije sleduje teža klinička slika, a moguć je i smrtni ishod. Pored toga, velika je šansa da će osoba imati teška oštećenja pluća i/ili nekih drugih organa - objašnjava za Kurir prof. dr Marija Matić, specijalista kliničke biohemije, koja je jedan od članova tima ovog istraživačkog projekta.

Marija Matić
foto: Ana Paunković

I tu je suština istraživanja - da se vidi da li su i koliko pojedini geni krivi za razvoj teške kliničke slike, tim pre što je kovid izuzetno nepredvidiva bolest od koje neretko umiru i mladi i zdravi.

- Iz pune krvi pacijenata izolujemo molekul DNK, koji je nosilac našeg genetskog materijala. Tu se nalaze i geni za antioksidantne enzime, koji su prva linija odbrane od slobodnih radikala. Međutim, usled različitih varijanti njihovih gena sposobnost za odbranu može biti smanjena kod nekih osoba. Određujemo genetski profil 13 antioksidantnih enzima i naši najnoviji rezultati, koji su prihvaćeni za publikovanje u jednom od vrhunskih međunarodnih medicinskih časopisa, veoma su interesantni. Naime, pokazali smo da je skoro duplo veća podložnost za nastanak kovid 19 infekcije, a čak 12 puta veća šansa za razvoj teže kliničke slike koja u daljem toku bolesti može dovesti i do smrtnog ishoda ako pacijent ima loš genetski profil pojedinih antioksidantnih enzima. Kako se genetski kod nasleđuje od roditelja, genetika potencijalno može biti i jedan od faktora koji doprinosi da čitave porodice stradaju od ove bolesti - ističe prof. dr Matić.

Na istim pacijentima ovi istraživači proučavaju i dva od 17 genetskih polimorfizama za ACE2 receptor i pokušavaju da daju odgovor na to da li se usled ACE2 genetskih varijacija menja podložnost za ulazak virusa u ćelije domaćina.

1 / 4 Foto: Ana Paunković

Leka za gene, kao što znamo - nema i ne možemo ih promeniti. Pa šta da činimo s ovim rezultatima? I saznanjem da možda nosimo "loše gene" koji će, još uz neke druge faktore, verovatno, doprineti razvoju težeg oblika kovida 19?

- Već je poznato da je deo terapijskog protokola antioksidantni vitamin C, koji se daje u visokim dozama. Naime, pokazano je da je kod pacijenta sa teškim oblikom kovida gotovo nemerljiva koncentracija ovog vitamina u plazmi. Ideja je da se u budućnosti pacijentu koji, recimo, dođe na Infektivnu kliniku uradi genetski panel antioksidantnih enzima i na osnovu dobijenih rezultata odredi vrsta, kao i doza antioksidantnih lekova, poput N acetilcisteina, koji je prekursor glutationa (jednog od najvažnih unutarćelijskih antioksidanta, koji je u tečnosti oko alveola pluća u 100 puta višim koncentracijama nego u drugim tipovima ćelijama). Ovakav individualni pristup pacijentu i jeste osnovni princip nove ere tzv. personalizovane, odnosno precizne medicine - navodi prof. dr Matić.

POSTKOVID I NASLEDNI MATERIJAL

U okviru projekta, istraživači iz UKC i Urgentnog centra se dodatno bave i postkovid sindromom, i to u domenu kardioloških i neuroloških komplikacija.

- To su aritmije, miokarditisi, moždani udari, glavobolja, nesanice tokom šest meseci nakon kovida. Ispitujemo da li postoji povezanost genetskih varijacija tih 13 antioksidantnih enzima s tim hoće li pacijent dobiti ove postkovid komplikacije, i ovo istraživanje je još u toku - kaže prof. dr Matić.

O PROJEKTU

- Projekat finansira Fond za nauku Republike Srbije, kao prvoplasirani na konkursu među 129 projekata

- Traje od 13. januara 2021. do 13. jula 2022.

- Dobrovoljno učestvuje 300 pacijenata koji su regrutovani u ambulanti Infektivne klinike UKC Srbije ili su tamo bili hospitalizovani zbog kovida 19, koji je potvrđen PCR testom

- Težina kliničke slike rangira se od 1 (asimpomatska ili vrlo blaga) do 5 (pacijenti na respiratoru, koji u ogromnoj većini i preminu), pa su u istraživanju najteži pacijenti pod 4, koji su bili na neinvazivnoj kiseoničkoj potpori

- 150 osoba koje nisu imale kovid 19 činilo je kontrolnu grupu

- Uzorci krvi se čuvaju na - 20° C

- Rezultati projekta su do sada publikovani u dva rada iz kategorije M21, odnosno vrhunskim međunarodnim časopisima u svojoj oblasti - Antioksidants i Frontirs

- Istraživači: prof. dr Tatjana Simić, rukovodilac projekta, dopisni član SANU, prof. dr Ana Savić Radojević, prof. dr Marija Plješa Ercegovac, prof. dr Milika Ašanin, prof. dr Marija Matić, prof. dr Goran Stevanović, prof. dr Jovan Ranin, doc. dr Marko Ercegovac, doc. dr Ivana Milošević, doc. dr Zoran Bukumirić, doc. dr Tatjana Đukić, doc. dr Vesna Ćorić i dr Đurđa Jerotić.

Kurir.rs/Jelena S. Spasić

Prijavite se za kurir 5 priča
Naš dnevni izbor najvažnijih vesti

* Obavezna polja
track