Na društvenoj mreži Redit nedavno se rasplamsala diskusija o iskustvima ljudi koji su se iz Srbije odselili u inostranstvo, odnosno šta im je bio najveći kulturološki šok tamo gde su otišli. Korisnici Redita nizali su pozitivna lična iskustava iz različitih delova sveta, ali i ona negativna o kojima sasvim sigurno nećete čitati u turističkim brošurama, a i te kako su deo svakodnevnice ljudi koji u inostranstvu žive.
Među najbizarnijim zapažanjami izdvojilo se svedočenje korisnika Redita koji, kako je naveo, živi u centralnoj italijanskoj regiji Marke (Marche), između Barija i Bolonje, a koji je naveo nešto što niko nije očekivao - tamo su "pacovi toliko česti da se navikneš!"
- Pacovi su toliko česti da se navikneš! Na javnom mestu, po kanalima, u parkovima. Živeo sam u zgradi pored mora, pa mi se više puta desilo da mi pacov protrči preko puta kroz park. Sama pomisao da se na ulicama države, predstonice mode, nalazi najezda životinja koje prenose najgore bolesti je užasavajuća! - naveo je on u svom iskustvu u Italiji i pojasnio:
- To mi je bilo ludo skroz sa pacovima, jedne večeri mi je pao na terasu (terasa se usecala u brdo na koje se zgrada naslanja) i manijakalno pokušavao da uđe u stan kroz staklena vrata dok ga je neka mačka zajebavala. Malo reći da više nisam spavao sa terasom na kip.
Ipak, bez obzira na ovu neprijatnost, kao prednost života u tom delu Italije istakao je da "mogućnost da svakog jutra prošetaš pored mora nema cenu".
Sledeća stvar koja je ovom korisniku Redita zapala za oko je da "niko ne zna engleski. Pakao za komunikaciju, čak i u bankama i na univerzitetu", kao i da "ništa ne radi nedeljom".
Šokantno, ali ovog puta u pozitivnom smislu, za njega je funkcionisanje javnog gradskog prevoza jer, kako je naveo, "u busu stisneš dugme kad hoćeš da vozač stane, ne staje sam od sebe". Pri tom su, dodaje, "vozovi božanstveni, još mi stižu mejlovi od trenitalie, stalno imaju neke popuste npr. Kad je neki koncert pa su karte do tog grada na sniženju".
I na kraju, ovaj korisnik Redita je poentirao sa, po njemu, najvećom kulturološkom razlikom u svakodnemnom životu u Srbiji i Italiji.
- Reciklaža, ogroman kulturološki šok za mene, zaista mi je trebalo vremena da se naviknem. Takođe i to što su im kontejneri zaključani jer su kazne ogromne ako ne recikliraš kako treba pa da ih ne bi ljudi van zgrade oštetili - zaključio je on.
Drugi korisnik Redita koji je, kako se može zaključiti, u Italiju stigao iz Banata, potvrdio je "neznanje engleskog i geografije" kod Italijana, a dodaje i da su ga iznenadile "ekstremno uske jednosmerne ulice", "količina starih/istorijskih zgrada i koliko su ponosni na njih", "lagana hrana"...
- Bučni Italijani čak i za balkanske standarde. Prekidaju i ubacuju se usred razgovra pa treba biti nametljiv i agresivan ili neće čuti tvoj stav - napisao je ovaj Banaćanin, ali nije precizirao o kom delu Italije govori.
Diskusiji se priključio i Srbin koji živi u Milanu, koji se u toj prestonici mode oduševio lepotom i stilom oblačanja i žena i muškaraca. Takođe je naveo da Italijani "engleski znaju kao mi bugarski", ali se požalio i na vremenske uslove, odnosno kišni talas koji ume da traje i po 10 dana bezprestanka padavina.
- Nemožeš da jedeš od dva do pet, svi ručaju oko 12, jedan pa nakon toga zatvaraju restorane. Jebeno kad uporediš sa Beogradom gde možeš da jedeš 00-24 - napisao je ovaj Srbin iz Milana i dodao da tamo "retko šta radi nedeljom, kao i posle 10 uveče", kao i da "cigare mogu da se kupe na automatima, ali samo uz ličnu kartu ili otisak prsta".
- Reciklaža - svaki jebeni utorak se nose staklene ambalaže, hvala bogu, kamion dolazi po njih u pet ujutro, ubacuju pune kante stakla u kamion toliko nežno da moraš da se probudiš svakog utorka po difoltu - naveo je ovaj korisnik Redita i primetio da su vozači u Italiji gori nego u Beogradu "pešačima ne staju, parkiraju gde stignu, voze pun gas od semafora do semafora".
NE PROPUSTITE
Ipak, glavna stvar koja ga je, kako je naveo, najviše šokirala je da na ulicama nema mačaka i pasa lutalica.
- Psi, mačke lutalice ne postoje. Zanimalo me je kako su rešili problem, zaprepastio sam se. Postoji neki zakon na nivou EU (nemojte me držati za reč), koji kaže da ako životnja u azilu ne bude udomljena u nekom roku, uspavaju je. Čak mi se više sviđa da vidim kera na ulici nego da vidim "čist grad". Vlasničke pse/mačke ne smeš da maziš osim ukoliko ne pitaš za dozvolu - zaključio je on priču o svojim iskustvima u Italiji.
Kurir.rs/ Mina Petrović
NE PROPUSTITE
