Najnovije vesti

VIRUSOLOG ANA BANKO ZA KURIR: Realan broj zaraženih veći od zvaničnog! Hibridni imunitet je najjači protiv omikrona A TO ZNAČI OVO
Foto: Privatna Arhiva, Shutterstock

INTERVJU

VIRUSOLOG ANA BANKO ZA KURIR: Realan broj zaraženih veći od zvaničnog! Hibridni imunitet je najjači protiv omikrona A TO ZNAČI OVO

Društvo
12:35h

Najjači imunitet protiv omikrona je tzv. hibridni imunitet - tri doze vakcine plus prirodno preležana infekcija, dokazano je naučnim studijama. Kod ljudi koji nisu preležali koronu dve doze vakcine nemaju neku efikasnost, neophodne su tri doze, kaže u intervjuu za Kurir virusolog prof. dr Ana Banko s Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

A taj hibridni imunitet štiti bez obzira na to što su vakcine napravljene za ranije sojeve i bez obzira na to kada su primljene, kao i to kada je neko bio zaražen?

- Kod 20% onih koji su primili tri doze vakcine dolazilo je do zaražavanja, a kod samo 6,9% onih koju su primili četiri doze. To su podaci iz naučnih studija koji jasno pokazuju da s povećanim brojem doza, bez obzira na to što te vakcine nisu napravljene specifično za omikron, dolazi i do bolje efikasnosti vakcina. Dakle, iako su one daleko od efikasnosti koju smo imali na početku imunizacije, jer virus je drugačiji, i dalje su efikasne. Takođe, Japan koji ima 90% trodozno vakcinisanih u starijoj populaciji ima stopu smrtnosti 0,3%, a u SAD i Britaniji, kod kojih je ta vakcinacija 30%, stopa smrtnosti ide do 1,1%. A koliko imunitet traje, individualna je karakteristika i to ne možemo tačno da izmerimo.

A merenjem antitela?

- Nažalost, to sada nema značaja. Ranije smo imali dokaz, recimo kod delte, da visok titar antitela korelira s efikasnošću i to je moglo da bude neki pokazatelj imuniteta. Međutim, s aktuelnim varijantama koronavirusa nivo antitela ne korelira s tim da li će taj imunitet biti dovoljan ili više ili manje efikasan. Kod nas, kao i u Evropi i svetu, dominira BA.5 podvarijanta omikrona, a njena jedinstvena osobina su mutacije koje se u anglosaksonskoj literaturi definišu kao "immunity wall" ili "zid za imunitet", zbog čega dolazi do tzv. proboja imuniteta, pa se njome mogu inficirati i oni koji su čak preležali i podvarijantu BA.1, odnosno BA.2. Zato je važno da osobe koje nisu vakcinisane, a koje su se zarazile sa BA.1, odnosno BA.2, znaju da se mogu inficirati i sa BA.4 ili BA.5 Prirodni imunitet kod BA.1 i BA.2 kod nevakcinisanih ne smatra se značajnim, najslabiji je u poređenju s imunitetima sticanim prethodnim varijantama. A iako se strahovalo da će BA.2.75 podvarijanta, tzv. kentaur, da prevlada nad BA.5, to se nije desilo. Kentaur je rizičan jer se jače vezuje za receptore na našim ćelijama, ali očigledno nema taj kapacitet prenosa i opstanka u populaciji kao BA.5.

STARIJI I UGROŽENI ODMAH NA TESTIRANJE

Kada se treba testirati, je li opravdano na svako curenje nosa i grebanje grla?

- Testirati se treba u zavisnosti od intenziteta i simptoma, kao i saznanja da li ste bili u kontaktu sa zaraženim. Pozitivan test ne nosi nužno i izlečenje od bolesti, ali vam sugeriše ponašanje u okolini. Ali i bez testa možete da se ponašate odgovorno i ne širite virus. Ako vam obaveze nalažu posao ili neke druge kontakte, a želite da budete sigurni da nećete preneti virus, logično je da se testirate. Važno je i da se stariji i oni koji imaju hronične pridružene bolesti testiraju da bi na vreme primili antivirusnu terapiju.

Antivirusna terapija, konkretno "pakslovid", izazvala je ponovno zaražavanje predsednika SAD Džozefa Bajdena? Je li vas to iznenadilo?

- Ne, jer je dokazano da "pakslovid" produžava viremiju. Ali svakako je veća korist nego šteta od tog leka, kao i drugog antivirusnog - "molnupiravira".

Jesmo li zakasnili za četvrtu dozu imajući u vidu da je ovaj sedmi talas već visok?

- Ne, pogotovu ne oni koji se nisu zarazili i koji se relativno čuvaju. Opšta smernica preporučuje četvrtu dozu starijima od 50 godina, kao i mlađima od toga koji imaju pridružene hronične bolesti. Četvrta doza nije nužna za osobe koje su mlađe, zdrave, naročito one koji imaju taj hibridni imunitet zato što omikron, pored svih svojih loših osobina, a to je bolja prenosivost i proboj imuniteta, ipak izaziva blažu kliničku sliku kovida. Osobama koje imaju neko hronično oboljenje ili su starije, a one po pravilu imaju lošiji imunski odgovor, SARS-CoV-2 infekcija može zakomplikovati već postojeće stanje, što se vidi i po profilu pacijenata koji trenutno leže u kovid bolnicama.

Ana Banko
foto: privata arhiva

Koliko dugo i koliko visoko će ići ovaj talas?

- Ne očekujem da će talas trajati dugo, virus se univerzalno širi potpuno nesmetano među ljudima, nema prepreka, pa će brzo doći do zaražavanja većine populacije.

Koliko možemo zvanično zaraženih da imamo?

- Ne bi me začudio nikakav broj, a realni broj zaraženih je daleko veći od zvaničnog. Mnogi se ne testiraju, mnogi su asimptomatski nosioci virusa, a mnogi rade kućne testove, što ne ulazi u bazu zvaničnih podataka.

Hoće li se Srbija prokužiti u ovom sedmom talasu s omikronom kao najzaraznijim virusom do sada, kako se tvrdi?

- Jedan od najzaraznijih je virus malih boginja, gde jedna zaražena osoba može zaraziti do 18 nevakcinisanih. Ne možemo SARS-CoV-2 još poistovetiti s morbilima, ali je u tom smislu BA.5 od svih dosadašnjih varijanti korone najjača.

Korona, korona ilustracija
foto: Shutterstock

DOŽIVOTNO S KORONOM

Ima li kraja pandemiji?

- To zavisi od mnogo faktora, jedan je virus koji se menja, drugi je stil života i dinamika naših kretanja koja je sada nesmetana. I konačni faktor je čovek. Zaraženi ili oni koji sumnjaju da jesu treba da vode računa da dalje ne šire virus - budu izolovani (budu kod kuće ili nose masku N95 u vrlo kratkim kontaktima zarad odlaska u prodavnicu i slično). Ta izolacija, odnosno opreznost treba da traje 10-15 dana. To je ključno da ne zaražavamo druge. A virus će jednog dana biti značajno slabiji, ali za to je potrebno vreme.

Koje vreme?

- Koronavirusi koji izazivaju blage infekcije, za koje smo znali i pre pandemije, a to su četiri virusa koja izazivaju prehlade, najverovatnije su u cirkulaciji u čoveku između 150 i 800 godina. Jedna od poslednjih pandemija bila je ona iz 1889. i trajala je dve godine. Dakle, potrebno je vreme da se čovek i korona prilagode na simbiozu.

Doživotno ćemo biti s ovom koronom?

- Moguće je, ali nije nužno. Međutim, to nije ni važno, važno je da ova virusna infekcija postane klinički beznačajna i blaga, ali za to je potrebno vreme.

Možete li bar da pretpostavite kada će odjava pandemije? Može li nas virus opet iznenaditi, pa da dobijemo neke jake mutacije poput delte?

- Tendencija očigledno ide ka blažim, ali prenosivijim varijantama. Na odjavu pandemije uticaće pre broj hospitalizacija i smrti nego novoobolelih.

Ima li idealnog vremena za zaražavanje i je li to ovo sa BA.5, koji daje blagu kliničku sliku?

- Nema idealnog vremena za zaražavanje, jer ne znamo da li ćemo nakon blagih simptoma imati produženi kovid, koji se dešava kod skoro 20% zaraženih. Podaci pokazuju da je čak 76% osoba sa tzv. long kovidom imalo blagi klinički oblik akutne bolesti. Simptomi produženog kovida objašnjavaju se zaražavanjem SARS-CoV-2 na mestima izvan respiratornog trakta, kao što je crevni trakt, nervni sistem ili krv. Iako su respiratorni brisevi negativni, pa ta osoba može imati dugotrajne dijareje, glavobolju, smanjenu koncentraciju itd. U najnovijoj studiji sa Harvarda dokazano je npr. da osobe koje imaju long kovid imaju u krvi i dalje prisutne virusne elemente, za razliku od kontrolne grupe, koju su činili ispitanici nakon kovida, ali bez prijave simptoma produženog kovida.

I koliko to traje?

- Long kovid može trajati tri meseca i duže, a kod nekih i više od godinu dana. Zato je važno znati da virus može opstati u nekim drugim tkivima, gde se, između ostalog, sintetiše i njegov S protein, koji produženo stimuliše naš imunski sistem. Može da dođe do oštećenja tkiva i organa na tim mestima ili da se razvije neki autoimunski proces ili superantigenski efekat, kako to zovemo u imunologiji, pa da imunski sistem na neku drugu infekciju ili bolest odreaguje prekomerno. Primer je čuveni misteriozni akutni hepatitis kod dece, koji nastaje, kako pokazuju studije, kod dece koja su imala kovid u proseku pre 74 dana. Kod njih je dokazano da se nakon dva-tri meseca od preležanog kovida SARS-CoV-2 virus zadržao u crevnom traktu, stimulisao imunski sitem, koji je onda na neku drugu infekciju, poput adenovirusne, preburno reagovao i izazvao hepatitis. Kod mnoge od te dece bila je potrebna transplantacija jetre.

majmunske boginje
foto: Shutterstock

MAJMUNSKE BOGINJE NISU ZA BRIGU, ALI JESU ZA NADZOR

Treba li da nas brinu majmunske boginje i mogu li da se ukrste dve pandemije?

- Sinergistički efekat ova dva virusa u pojedincu je skoro nemoguć. Majmunske boginje nisu bolest za zabrinutost, već oprez i nadzor. Dugo virus nije izlazio iz Afrike, ali sada se simultano javlja u svetu i veći je broj laboratorijski dokazanih slučajeva nego što smo uopšte do sada ukupno videli van Afrike. Smrtnost je ipak mala - do sada četiri slučaja. Međutim, to su bile osobe s pridruženim bolestima, kao što su limfomi. Ovo i dalje spada u već viđene virusne infekcije koje mogu da se komplikuju, ali i leče i preveniraju.

NEMA MNOGO MUTACIJA

Jeste li iznenađeni ovolikim brojem mutacija korone?

- Ne, ovaj virus zapravo i nema baš mnogo mutacija, samo predugo traje pandemija i kroz previše domaćina se kreće. Grip se mnogo više menja. Ili hepatitis C i HIV, protiv kojih nije ni napravljena vakcina jer izuzetno mnogo mutiraju. Ključni broj mutacija kod omikrona, u odnosu na prethodne sojeve, jeste tridesetak u regionu za S protein i kod omikrona su te izmene i smanjile mogućnost izazivanja težih kliničkih slika.

Šta bi tek bilo s nama da ima mnogo mutacija?

- To ne znamo, ali možda bi virus i sam sebe uništio, jer bi doveo do toliko grešaka da ne bi više mogao da se održi u humanoj populaciji.

NOVA VAKCINA - TRKA S VREMENOM

Očekujete li mnogo od nove vakcine?

- Spekuliše se da će biti gotova do kraja godine, ali je pitanje za koju podvarijantu je pravljena. Na delu je trka s vremenom, da li adaptacija vakcina za suptipove omikrona stiže dovoljno brzo kada nova varijanta već uspostavi dominaciju. Bila bi idealna omikron univerzalna vakcina, a ne ona za pojedinačne podvarijante.

Jeste li i vi stanovišta, kao neki lekari, da bismo mogli i na tri meseca da se vakcinišemo?

- U ovom kontekstu smatram da je dovoljno jednom godišnje, ukoliko napravimo paralelu s virusom gripa. Ne bi štetilo ni da svi primaju vakcinu, ne samo ugrožene kategorije, ali sada to nije neophodno zato što omikron izaziva uglavnom blažu kliničku sliku.

Kurir.rs/Jelena S. Spasić

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track