U snažnom zemljotresu koji je jutros pogodio jugoistok Turske i sever Sirije, poginulo je više od 2300 ljudi, a još hiljade je povređeno u obe zemlje.
Strahuje se da će broj žrtava rasti jer je još mnogo ljudi zatrpano pod ruševinama zgrada i kuća. Zemljotres je pogodio više od 10 gradova u Turskoj, a osetio se i u Libanu, na Kipru i u Izraelu. Samo u Turskoj je srušeno 2.818 zgrada. Prema Turskoj Upravi za katastrofe i vanredne situacije bilo je više od 40 naknadnih potresa.
Predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je da je ovo najveća katastrofa u Turskoj od 1939. godine, kada je zemljotres magnitude 7,8, pogodio severoistočnu Tursku i ubio 30.000 ljudi. Smeštena na nekoliko linija raseda, Turska je jedna od najaktivnijih zona zemljotresa na svetu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naložio je da se Turskoj odmah pošalje pomoć. Očekuje se da će Srbija poslati po dva specijalna tima (po 12 ljudi u timu) i oficire za vezu.
Koliko dugo čovek može da preživi pod ruševinama? Zašto su u Turskoj i Siriji razorni zemljotresi učestali? Da li su turski gradovi projektovani seizmički? Da li neplanska gradnja sa hiljadama izgrađenih poslovnih i stambenih objekata može da izazovu katastrofu? Kako bi stanovništvo trebalo da se zaštiti od zemljotresa?
Na ova i druga pitanja koja se tiču katastrofe u Turskoj odgovaraju gosti Usijanja prof. dr Dragana Đurić sa Rudarsko-geološkog fakulteta i prof. dr Dragoman Rabrenović direktor Republičkog geološkog zavoda Srbije.
- Mi govorimo o magnitudi koja se iskazuje u rihterovoj skali. Magnituda je bila velika, ali intenzitet još uvek nije procenjen. Prema poslednjim informacijama poginulo je 2.500 ljudi. Od kolega sam čula da oni ne smeju ni da pretpostave koliko će biti žrtava. Desilo se najgore što je moglo da se desi. Epicentar je bio na jednom mestu 7, 8 stepeni rihterove skale i to je možda prvi zemljotres u Evropi ove jačine. Oni su imali dodatnu nesreću sa after šokovima. Verujem da spasilačke ekipe imaju ozbiljan posao - rekla je Đurić.
Rabrenović je istakao da je geološka struktura Srbije slična geološkoh strukturi Turske:
- Pojava zemljotresa je prirodan proces koji se odvija u zemljivnoj kori. Najčešće se to događa gde su kontinentalne kore u koliziji. Najbitnije je je da bude naponsko stanje između kontinentalnih ploča. Ovde je suština da se svi zemljotresi javljaju na velikim razlomnim strukturama. Tu se stvara velika količina energije i tada na površini nastaje zemljotres. Geologija Turske je slična kao geologija Balkana. Imamo Karpatobalkanoide odnosno ceo sistem koji pripada Alpsko himalajskom luku i s druge strane rodopski sistem.
Đurić je izjavlila da ne očekuje zemljotres ovolike snage u Srbiji.
- Apsolutno ne očekujem takav zemljotres u Srbiji. Mi imamo stalni rizik od zemljotresa zbog jadranske i dinaridske ploče i zbog toga su se desili zemljotresi u Hrvatskoj i Crnog Gori, ali to ne bi trebalo da budu zemljotresi iznad šest stepeni Rihtera - tvrdi Đurić.
Rabrenović smatra da se radi o zemljotresu ekstremne razorne moći koji se retko događa.
- Ovd ima nekog ekstrema. Kada se zemljotres događa, na početku se pojavljuju neka podrhtavanja i ona su naznaka zemljotresa. Ovde se dogodilo da je prvi udar bio žestoko jak. Uglavnom nakon prvog udara drugi udar bude slabiji i dolazi do smirivanja, a ovde je udario dva puta istom snagom i to je ovde specifično i ekstremno. - rekao je Rabrenović i nabrojao najugroženija područja u Srbiji.
Najtrusnija područja u Srbiji s Centralna Srbija i Šumadija, okolina Kraljeva i okolina Kopaonika. Najviše stradaju seoska individualna domaćinstva.
Sagovornici su istakli da su zemljotresom obično ugroženi manji objekti, kao i da u slučaju zemljotresa nipošto ne treba paničiti.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
