Tela Nenada Bilića (25) i njegove trudne partnerke Katarine Jovanović (23) pronađena su preksinoć u njihovoj kući u Zrenjaninu, a prema prvim rezultatima istrage, mladi bračni par ugušio se od gasa iz plinske peći.
Na žalost, ovo je jedan u nizu slučajeva u kojima su se ljudi ugušili na sličan način.
Plinska boca recimo, ali i razna grejna tela, mogu da budu i te kako opasna, ukoliko dođe do nepravilnog sagorevanja energenata.
Ljudi su u tim situacijama umirali usled trovanja gasom, ali u požarima zbog eksplozije, najčešće plinske boce.
Za trovanje u ovim situacijama odgovoran je ugljen-monoksid (CO). On nastaje zbog nepravilnog sagorevanja energenata koji sadrže ugljenik (među kojima su drvo, prirodni plin, benzin...).
Nazivaju ga tihim ubicom, jer je potpuno bez mirisa i boje, a za razliku od drugih energenata, ne nadražuje sluznicu i kožu, pa mu osoba može biti izložena više vremena, a da to uopšte ni ne primeti.
A u zavisnosti od unete količine u organizam, može biti i fatalno. Najčešće trovanje nastupa tokom požara kada ljudi ne stignu da se evakuišu na vreme, ali postoji i niz situacija koje mogu dovesti do toga da se nagutate ovim opasnim gasom
Koji su sve opasni uređaji
Osim požara, tu su i drugi uzročnici. Recimo, ukoliko ne postoji dobra ventilacija, servisiranje i pravilno održavanje, opasnost može pretiti iz šporeta na drva, grejnih tela na gas, plinskih boca, kotlova, automobila u garažama, neočišćenih dimnjaka, neispravnih ventilacionih sistema...
Budući da se ugljen-monoksid ne može detektovati mirisom, pojava prvih simptoma i njihovo prepoznavanje može vam spasiti život tako što ćete odmah izaći napolje na svež vazduh.
Ako se ovako osećate, odmah na vazduh
Kada udahnete ugljen-monoksid, govorimo o nekoj količini koja nije u startu smrtonosna, imaćete vremena da reagujete.
Ukoliko osetite jaku glavobolju, iznenadnu pospanost, vrtoglavicu ili mučninu, potrebno je odmah da izađete na vazduh, a po potrebi pozovete pomoć.
Nakon toga, važno je utvrditi da li u kući ili stanu postoji potencijalni problem odakle dolazi ugljen-monoksid, kako biste sanirali opasnost i bezbedno se vratili kući. Naravno, simptomi su slični i sa drugim zdravstvenim poteškoćama, pa onaj ko je udahnuo ugljen-monoksid često i ne razmišlja o "nevidljivom neprijatelju".
Kada udahnemo ugljen-monoksid, on iz pluća ide u krvotok i tada počinje problem. Ako odmah ne izađete na svež vazdug i prestanete da udišete ovaj štetni gas, neće se održavati normalna funkcija i krv će izgubiti sposobnost da nosi dovoljno kiseonika kroz organizam i do naših vitalnih organa.
Ako nemamo dovoljno kiseonika, mi se gušimo. Rizik od trovanja je naročito visok kada se kućni aparati koriste u zatvorenom prostoru sa lošom ventilacijom gde nema provetravanja.
Neki od simptoma trovanja
- Malaksalost
- Ubrzano disanje
- Vrtoglavica
- Glavobolja
- Kratak dah
- Umor
- Otežano kretanje
- Bol u grudima
- Ubrzan rad srca
- Zbunjenost
- Mučnina i povraćanje
Toksikolog: Treći udah pri velikoj koncentraciji i pada se u nesvest
Toksikolog dr Radomir Kovačević istakao je da gotovo svi aparati u kući sadrže toksične supstance i da je važno da ih redovno servisiramo.
Poseban problem sa ugljen-monoksidom predstavlja i to što on ne može čulima da se detektuje, pa je najbolje imati aparate koji mogu da utvrde materiju koja je prisutna i u kojoj količini.
- Moram da kažem da ljudski organizam ne može to da detektuje nijednim čulom, ali mogu da se primete prvi znaci na nervnom sistemu, drugi na kardiovaskularnom sistemu. Onda se javlja pospanost, muka, gađenje, povraćanje i na kraju se pada i u komu. Srce počinje da reaguje. Tahikardija i isto se pada sve do komatoznog stanja. U nekim slučajevima nema vremena. Dovoljan je treći udah pri velikoj koncentraciji i pada se u nesvest. Nekada je taj period duži. Traje do osam sati. Kada se ugljen-monoksid udahne, on prođe plućnu barijeru, i kada dođe u kontakt sa krvlju, on odmah uzima mesta u hemoglobinu i vezuje se i to ne samo da je nefunkcionalno, već ide po celom organizmu i ne donosi dovoljno kiseonika - rekao je toksikolog dr Kovačević za TV "Prvu".
Savet servisera
Ako se grejete na drva, morate redovno da čistite svoje domnjake, šporete, kao i velike kotlove tokom zime.
Serviseri su jasni, važno je da majstor zna svoj posao i da vam bezbedno spremi kotao za narednu grejnu sezonu, a dimničara valja pozvati, naročito ako godinama niste pokrenuli neki odžak, što je slučaj sa starim vikendicama.
"Dobro da ste samo pospani..."
- Trebalo bi na kraju sezone uraditi čišćenje kotla. Mnogi kažu nije potrebno, možda i nije uvek, ali toliko se tu gareži nataloži da nikome na pamet ne bi palo da preskoči jedno čišćenje godišnje, kada bi znali šta je to, a kamoli da to ne uradi godinama. I kada su mali šporeti u pitanju, ljudi nisu svesni koliko se izlažu opasnosti ako im se dim vrati nazad. Na jesen smo imali slučaj čistili smo jedan odžak, i kaže nam žena, pa ja sam non-stop pospana, rekao sam joj, dobro ste samo pospani, i dodao da mora redovno da čisti dimnjak - objašnjava Jovan S, serviser kotlova, koji dodaje da dimnjaci nekada jedva izguraju i jednu sezonu, a kamoli višegodišnje naslaganje gareži.
Kurir.rs/Blic
NE PROPUSTITE
