STVORIMO DRUŠTVO U KOME SE MUDROST CENI

Dis­kri­m­na­ci­ja na osno­vu go­di­na u na­šem dru­štvu ni­je re­t­ka, za­to tre­ba ra­di­ti na po­di­za­nju sve­sti o ovom pro­ble­mu, ko­ji sve vi­še po­ga­đa na­še seniore

Ej­dži­zam se mo­že de­fi­ni­sa­ti kao si­stem pre­dra­su­da i dis­kri­mi­na­ci­je ko­je su usme­re­ne pre­ma oso­ba­ma na osno­vu nji­ho­vih go­di­na. Ovaj fe­no­men se če­sto ma­ni­fe­stu­je kroz ste­reo­ti­pe, ne­ga­ti­v­ne sta­vo­ve i po­na­ša­nje ko­je ma­r­gi­na­li­zu­je sta­ri­je oso­be. Na pri­mer, če­sto se pre­t­pos­ta­vlja da su sta­ri­ji lju­di ma­nje spo­sob­ni, ma­nje pro­du­k­ti­v­ni ili da im je po­tre­b­na stal­na po­moć. Ovi ste­reo­ti­pi mo­gu do­ve­sti do isklju­či­va­nja sta­ri­jih oso­ba iz ra­zli­či­tih aspe­ka­ta dru­štva, uklju­ču­ju­ći za­po­šlja­va­nje, obra­zo­va­nje, pri­stup zdra­v­stve­noj za­šti­ti, čak i so­ci­jal­ne in­te­ra­k­ci­je.

Je­dan od klju­č­nih iza­zo­va u bo­r­bi pro­tiv ej­dži­z­ma je pre­po­zna­va­nje nje­go­vih su­p­ti­l­nih obli­ka. Dis­kri­mi­na­ci­ja sta­ri­jih oso­ba če­sto ni­je otvo­re­na i oči­gled­na kao ne­ki dru­gi obli­ci dis­kri­mi­na­ci­je, po­put ra­si­z­ma ili se­k­si­z­ma. Ume­sto to­ga, ona se če­sto ma­ni­fe­stu­je su­p­ti­l­nim ge­sto­vi­ma kao što su ig­no­ri­sa­nje ili pre­dra­su­de ko­je se ne­pri­me­t­no pro­vla­če kroz ko­mu­ni­ka­ci­ju i me­di­je. Na pri­mer, re­kla­me ko­je pri­ka­zu­ju sta­ri­je oso­be kao nes­pre­m­ne ili sme­šne če­sto do­pri­no­se ne­ga­ti­v­nom ste­reo­ti­pu.

Ej­dži­zam ta­ko­đe ima ozbi­lj­ne po­sle­di­ce po fi­zi­č­ko i men­tal­no zdra­vlje sta­ri­jih. Ose­ćaj ne­po­tre­b­nos­ti ili ne­vi­dlji­vos­ti mo­že do­ve­sti do de­pre­si­je, an­k­sio­znos­ti i izo­la­ci­je. Po­red to­ga, ote­ža­va pri­stup sta­ri­jim oso­ba­ma re­su­r­si­ma kao što su zdra­v­stve­na ne­ga, pen­zi­je i obra­zo­va­nje, što do­dat­no po­go­r­ša­va nji­hov so­ci­jal­no-eko­no­m­ski po­lo­žaj.

Ka­ko bi­smo pre­va­zi­šli ej­dži­zam, pr­vi ko­rak je po­di­za­nje sve­sti o ovom pro­ble­mu. Edu­ka­ci­ja je klju­č­na, i me­đu sta­ri­jim oso­ba­ma, ko­je tre­ba da zna­ju svo­ja pra­va i ka­ko da se bo­re pro­tiv dis­kri­mi­na­ci­je, i me­đu mla­đom po­pu­la­ci­jom, ko­ja tre­ba da shva­ti va­žnost po­što­va­nja i in­klu­zi­v­nos­ti. Ka­m­pa­nje ko­je pro­mo­vi­šu po­zi­ti­van pri­kaz sta­ri­jih oso­ba u me­di­ji­ma i ku­l­tu­ri ta­ko­đe mo­gu do­pri­ne­ti pro­me­ni pe­r­ce­p­ci­je.

Pro­me­na regulative

Ta­ko­đe je va­žno da se do­no­se po­li­ti­ke i za­ko­ni ko­ji šti­te sta­ri­je oso­be od dis­kri­mi­na­ci­je. Ovo uklju­ču­je za­ko­ne pro­tiv sta­ro­sne dis­kri­mi­na­ci­je na ra­d­nom me­stu, kao i me­re ko­je osi­gu­ra­va­ju pri­stup zdra­v­stve­noj za­šti­ti i so­ci­jal­nim uslu­ga­ma bez ob­zi­ra na go­di­ne.

Pro­me­na pe­r­ce­p­ci­je o sta­ri­jim oso­ba­ma za­h­te­va an­ga­žo­va­nje ce­le za­jed­ni­ce. U pre­va­zi­la­že­nju ej­dži­z­ma svi igra­mo klju­č­nu ulo­gu. To je pi­ta­nje ko­je se ti­če svih nas, jer svi sta­ri­mo. Za­to tre­ba da ra­di­mo na stva­ra­nju dru­štva u ko­me se mu­drost i isku­stvo sta­ri­jih ce­ne.