Građani su dugo zagledali stubove sa šarenim svetiljkama, obilazili ih sa svih strana i raspitivali se čemu te naprave treba da služePrvi automobil u Beogradu, češki „neseldorf“, kupio je 1903. Boža Radulović, sin uglednog trgovca, za sumu kojom je mogla da se plati solidna kuća na sprat u boljem delu grada. Stigao je u srpsku prestonicu vozom, u pratnji fabričkog vozača, čiji je zadatak bio da obuči vlasnika.Benzin u apoteciAli Radulović nije imao nameru, a ni hrabrosti da se lično time bavi. Angažovao je fotografa Sretena Kostića, koji je prošao obuku od 45 dana i postao prvi šofer u Srbiji. I on i njegov poslodavac Boža Radulović muku su mučili - s benzinom. Pumpi, razumljivo je, još nije bilo, pa su gorivo kupovali u apotekama, gde se prodavao u malim flašicama...Samo nekoliko godina docnije situacija se iz korena promenila: bilo je i pumpi i vozila, pa je gradska uprava postavila i prvi saobraćajni znak. Nalazio se na Avalskom drumu i na njemu je pisalo: „Drži desno“.Umesto svetlosne signalizacije, vozači su na raskrsnicama koristili - zvučnu. Jedan zvuk trube ispred ukrštanja puteva značio je „nastavljam pravo“, dva - „skrećem desno“, a tri - „idem levo“.
U novembru 1939. Beograd i Jugoslavija su na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Takovske, kod Glavne pošte, dobili svoj prvi semafor. Politika 5. novembra te godine piše:„Ovih dana u Beogradu će se uvesti jedna novina, koja je u modernim i velikim gradovima na zapadu odavno u primeni. Na svima uglovima beogradskih ulica gde je saobraćaj vrlo živ postaviće se specijalni aparati sa svetlosnim signalima, koji će upravljačima svih vozila davati potrebne znake za nesmetano razvijanje i funkcionisanje saobraćaja u prestonici.Na pomenutom uglu postavljena su četiri stuba, svaki na jednom uglu, s napravama na vrhu, iz kojih će specijalnim svetlosnim znacima, vidljivim u svako doba, pokazivati u jednom ili drugom smeru da li je prelaz slobodan ili zabranjen (...).Nove instalacije na uglu kod Poštanske štedionice zapazili su u toku jučerašnjeg dana mnogi prolaznici. Mnogi koji nisu videli pre ove naprave dugo su ih zagledali, obilazili sa svih strana i raspitivali se čemu te one treba da služe.Zeleni talasAparatima koji će bacati naizmenično, u jednom ili u drugom pravcu, svetlosne znakove, upravljaće se s jednog mesta, iz Saobraćajne policije. Tako će s beogradskih raskrsnica biti uklonjeni i mnogi saobraćajci jer će njihov posao otaljavati automatski aparati. Saobraćajci će i kod nas, kao i u drugim zemljama, služiti ubuduće kao neki kontrolori saobraćaja i arbitri prilikom eventualnih nesporazuma i sukoba.“Prvi „zeleni talas“ uveden je u Beogradu 1965. u Ulici kneza Miloša, na potezu od Mostarske petlje do Bulevara despota Stefana. Cilj mu je bio „poboljšanje protočnosti i veće bezbednosti u saobraćaju“. Ocene efikasnosti ovakve sinhronizacije semafora među vozačima bile su podeljene.
KRALJICA ZA VOLANOMPrva žena vozač u Srbiji bila je kraljica Marija, koja se za Aleksandra Karađorđevića udala u 22. godini. Otresita i avanturističkog duha, brzo se zaljubila u automobile. Često je vozila i muža, a bila je poznata i po maratonskim vožnjama od Beograda do Bukurešta, a u nekoliko navrata je iz jugoslovenske prestonice autom odlazila u Pariz!
